Izvor: TvojPortal.com, 20.Avg.2011, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće biti prečice do boljeg života
Dnevnik.rs Nakon majskog potpisivanja Memoranduma s misijom MMF-a, u kojem smo obećali da ćemo do kraja ove godine, ali i u budžetu za narednu, “skrojiti” sve po meri koja se od nas traži – a traži se nešto što se nije moglo ni za mnogo duže vreme sprovesti, a kamoli za manje od godinu dana koliko je ovoj vlasti ostalo do izbora – nova runda razgovora Srbije sa čelnicima ove međunarodne finansijske organizacije biće, sva je prilika, teška i krajnje neizvesna.
>> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com <<
Srbija je odlučila da nastavi aražman s MMF-om, a odluka je mogla biti i drugačija, što bi moglo značiti i da je spremna da se povinuje njegovim pravilima igre koja se znatno razlikuju od onih koja trenutno važe u ovoj državi i koja u mnogim segmentima znače dodatno stezanje kaiša za obične smrtnike. No, pošto je pre Srbiji potreban MMF – jer već nekoliko godina ga primamo “iz predostrožnosti”, ma šta to značilo – nego mi njima, sasvim je logično da se od srpske strane i očekuje, ali i zahteva, da igra po njihovoj muzici i da “zaboravi” na prečice i izigravanje onoga što je dogovoreno i što je do sada često pokušavala da učini.
Iako se kreatori ekonomske politike u Srbiji zaklinju u to da se čvrsto drže fiskalih pravila i budžetskog sistema koji je usaglašen s MMF-om i da neće biti nikakvih odstupanja od toga, činjenica je da su već nakon pola godine morali da priznaju da su prihodi manji od planiranih. Ako je već tako, onda se manji priliv novca u budžet mora nadoknaditi s druge strane da bi se održalo postojeće stanje a ne da bi se povećavale plate i penzije. No, to je jedna strana medalje jer s druge strane stoji zacrtana obaveza države da 1. oktobra poveća plate i penzije u skladu s rastom troškova života.
Dakle, od povećanja plata u javnom sektoru, za koje je direktno vezano i povaćanje penzija, država nije odustala jer su to sigurni glasači a ona im je poslodavac. Nije država imala dovoljno hrabrosti, mada su se poreznici proteklih nedelja rastrčali po Srbiji, ni da uvede u red redovno plaćanje poreza i doprinosa. Dok su najavljivali stroge kontrole, u svim delatnostima drastično se povećao broj poslodavaca koji ne plaćaju doprinose i poreze, a upravo povećanje poreza i reforma Poreske uprave da bi ona uvela red i disciplinu bilo je nešto na šta smo se u Memorandumu iz maja obavezali. Nismo učinili ništa – a i to smo obećali – na izmeni Zakona o radu a sve da bismo poslodavcima omogućili još jeftiniji radnu snagu ali ih i obavezali na redovnost uplate čak i tako malih poreza i doprinosa.
Nije se država usudila, osim proklamovane odluke da će se od naredne godine profesionalizovati menadžment javnih preduzeća, da započne reformu JP-a koja je, kako piše u Memorandumu, podrazumevala i da se veliki deo njih pripremi za privatizaciju, ali i nadzire od Ministarstva finansija i postavi gornja granica za zarade. Jer da smo to uradili kao što smo obećali, najveći gubitaši – a upravo su neka od javnih preduzeća to – ne bi imali basnoslovne plate a dubiozu naplaćivale iz budžeta i tako u njemu pravili još veću „rupu„. Uz to treba dodati da su javna preduzeća – što će opet država morati platiti iz budžeta – i najveći dužnici privatnom sektoru koji je upao u talas nelikvidnosti koji plaćaju zaposleni jer ostaju bez plata i po nekoliko meseci. Mnogo je drugih neispunjenih obećanja, od toga da tokom leta usvojimo dva važna zakona kao što je restitucija i javna svojina – mada ima najava da će se to dogoditi narednog meseca – započetih priprema za privatizaciju javnih komunalnih preduzeća, pravljenja “spiska” državih i društvenih preduzeća koja mogu opstati i za koje ima nada a ostale likvidirati… Iz dana u dan sve je više poništenih privatizacija, a Srbija nema rešenje šta s njima niti odgovor radnicima koji na ulici traže svoja prava.
Svi srpski političari su spremni na to da građanima nude prečicu do višeg životnog standarda kroz nerealna fiskalna obećanja, posebno neodrživo visoke plate u javnom sektoru i penzije ili preniske poreze, i da prihvataju obaveze od MMF-a za koje veruju da će ih, dok su na vlasti, zaobići a kada ne budu, da će drugi morati da ih ostvaruju. Ovakva vrsta obećanja su posebno primamnjiva i mamac za glasače u predizbornim periodima.
Lj. Malešević
ekonomijastandard
