Izvor: B92, 08.Apr.2015, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nakit za spas posrnule države
Mnogima se ne bi dopala ideja da založe svoj porodičnii nakit kako bi spasili državu. Upravo su to uradili mnogi Korejci 1997. godine, tokom azijske krize.
Kako bi pomogli svojoj zemlji da se izvuče iz finansijskih poteškoća, mnogi od njih su se odrekli venčanog prstenja i bakinog nakita.
Korejska vlada je u jeku krize građane obavestila da je od međunarodne zajednice zatražila ogroman kredit kako bi se izvukla iz nevolja.
U istoriji je bilo mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << primera gde je država svoje građane pozivala na materijalnu solidarnost. Tokom prvog svjetskog rata, Nemačka je svoje građane sloganom „Zlato za čelik“ pozivala da porodičnim nakitom finansiraju naoružanje.
Međutim, uslovi za dobijanje 58 milijardi američkih dolara bili su jako strogi, i trebalo je sprovesti programe štednje i strukturne reforme.
Za građane Južne Koreje nastupile su teške godine, nezaposlenost se utrostručila a javni sektor je drastično smanjen.
Kako bi što pre otplatila kredit i oslobodila se ogromnog finansijskog tereta, Korejska vlada je od građana zatražila da doniraju svoje porodično zlato: venčano prstenje, nakit iz nasledstva i zlatne figurice koje se u Koreji tradicionalno poklanjaju maloj deci. Pa čak i sportske medalje.
Građani su se odazvali i u roku od nekoliko meseci državi su predali preko 227 tona zlata. To je jednim delom omogućilo, da se već nakon tri godine, pokriju kredit Međunarodnog monetarnog fonmda.
Sada se sa pravom postavlja pitanje: Može li se ovaj recept primeniti i na Grčku?
“Zamisao je u svojoj srži dobra: na kraju krajeva se radi o tomu da se sredstva iz privatnog preliju u javni sektor kako bi država mogla da ispuni svoje obveze”, smatraju ekonomski stručnjaci.
Kako kažu ekonomisti, to se može odvijati na nekoliko načina. “Najnormalniji” je da građani plaćaju porez.
Drugi način je da se grčka država zaduži kod građana prodavajući im državne obveznice. To je funkcionisalo već npr. u Japanu. Ali u Japanu je poverenje građana u državu ogromno, zato program s obveznicama i funkcioniše.
“Grčko poverenje u svoju državu je diskutabilno. Da postoji, Grci bi plaćali porez, i ne bi svoju imovinu slali u inostranstvo”, ističu ekonomisti, smatrajući da mnogi Grci dok žive na račun države nisu spremni ništa da joj daju.
U Južnoj Koreji je situacija bila drugačija, osećaj zajedništva je jačao zbog toga što su, kako kažu, svoje probleme morali sami da rešavaju.
