Izvor: FXLider.com, 11.Apr.2013, 17:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEDELJNI IZVEŠTAJ 30.1-3.2

Završen je Svetski ekonomski forum u Davusu na kome su učestvovali najbitniji kreatori ekonomskih politika u Evropi i SAD-u. Ministri finansija Nemačke i Francuske zajedno sa guvernerom ECB-a pokušali su da odbrane dosadašnju politiku rešavanja krize nakon oštrog napada britanskog premijera koji je dosadašnju strategiju nazvao „ludilom“. Ministar finansija SAD-a Timothy F. Geithner urgirao je da evro zona poveća veličinu fondova za pomoć čime bi zaštitila Italiju i Španiju od tržišnog kolapsa. U ponedeljak je počeo prvi ovogodišnji EU samit u Briselu na kome su se nastavili razgovori o novim koracima u borbi protiv krize. Dvadeset pet evropskih zemalja je potpisalo zakon o strožijim fiskalnim pravilima koja bi trebala da podrže evro. Francuski predsednik Nicolas Sarkozy je izjavio da je nemački predlog po kome bi EU kontrolisala odluke o budžetu u Grčkoj ne bi bio ni demokratski ni efektivan mada kancelar Nemačke Angela Merkel i dalje smatra da je neki vid kontrole potreban da bi Grčka uspela da ostvari neophodne uslove da bi joj bila odobrena druga tranša pomoći. Pored Velike Britanije zakon nije potpisala ni Češka Republika. Lideri evropskih zemalja su se takodje složili oko povećanja ukupne veličine ESM-a i EFSF-a kako bi njihova upotreba bila adekvatnija. Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je pala na novi minimum od 6.7 pc dok je u Italiji sa druge strane dostigla 8.9 pc što je najviši nivo u poslednjih osam godina. Sastanak ministara finansija na kome će se raspravljati o grčkoj dužničkoj krizi trebalo bi da se održi u ponedeljak 6. Februara. Za sada kreditori su smanjili svoje zahteve za srednju vrednost kupona novih tridesetogodišnjih obveznica sa 4.25 pc na 3.6 pc nakon insistiranja evropskih zvaničnika. Manji kupon bi vodio do procenjenog gubitka od najmanje 70 pc za investitore tako da je dodat  i takozvani  “GDP nalog“ koji bi povećao isplatu investitorima ukoliko se grčka ekonomija oporavi  i koji bi smanjio gubitke u neto sadašnjoj vrednosti sa procenjenih 0.5 na 3 pc poena. Kao dodatni podsticaj za poverioce dug će verovatno biti regulisan u okviru britanskog pre nego grčkog zakona čime će se dodatno zaštititi investitori. Dogovor sa privatnim kreditorima trebalo bi da smanji dug na 120 pc u odnosu na GDP do 2020. Internacionalni inspektori za dug upozoravaju da je Grčkoj potrebno dodatnih 15 milijardi evra pomoći preko obećanih 130 milijardi evra i 100 milijardi evra koje privatni investitori treba da otpišu. Evropska komisija, izvršni deo Evropske Unije zatražio je od ostalih 16 zemalja da pomognu u popunjavanju nedostajućih 15 milijardi evra kako je Atina u implementaciji dodatnih smanjenja troškova dostigla limit kao i privatni investitori u svom otpisu duga. Wolfgang Schäuble ministar finansija Nemačke smatra da je deo koji je ova zemlja dala za stabilizaciju Grčke “zadovoljavajući”.  Političari i dalje uporno brane argument da je Grčka u svojoj borbi da izbegne bankrotstvo jedinstven primer. Medjutim ekonomski pad Portugalije i njena borba da vrati svoje dugove preti da dokaže suprotno. I ako Portugalija nije bila u centru razgovora na EU samitu više je nego očigledno da će Evropa uskoro morati i ovim problemom da se pozabavi. Priraštaj na desetogodišnje portugalske državne obveznice prešao je 17 pc. O veličini evropskog fonda za pomoć raspravljaće se u martu kada bude objavljen planirani limit od 500 milijardi evra. Ovaj stalni fond za pomoć trebao bi da stupi na snagu u julu. Fitch je smanjio kreditni rejting Italiji na A-, Španiji na A. Smanjen rejting takodje i Belgiji, Sloveniji i Kipru. Zbog postepenog pristupa koji je usvojen sistemske reforme nastaviće da budu prekidane epizodama finansijske volatilnosti, koje će uključiti značajne ekonomske i finansijske troškove koje ugrožavaju kreditnu sposobnost tako da je moguće da će doći do novih smanjenja kreditnih rejtinga zemalja EU. 
 
Početkom nedelje kancelar Velike Britanije George Osborne je izneo detalje o reformama zakona britanskog finansijskog sektora kojima će kancelar imati glavnu ulogu u budućim ekonomskim krizama. BOE će biti centar nove zakonske strukture preuzimajući ovlašćenja koja će od guvernera BOE napraviti jednog od najmoćnijih centralnih bankara u setu. Novim sistemom BOE će uvek biti kontrolisana  mada je  predsedavajući izabranog komiteta ministarstva finansija upozorio da u Velikoj Britaniji još uvek nisu usvojeni standardi “21 veka” kada je u pitanju korporativna uprava. Gospodin Osborne je jasno stavio do znanja da će u slučaju još jedne krize kancelar bez sumnje imati glavnu reč. U slučaju da javni novac bude u rizičnoj situaciji, kancelar će imati nova ovlašćenja kojima će upravljati bankom što će podrazumevati i obezbedjivanje likvidne podrške ekonomiji ili posebnim institucijama. Ove mere su usvojene da bi se izbeglo ponavljanje problema koje je imao Alistair Darling prethodni kancelar koji nije bio u mogućnosti da zatraži od  Sir Mervyn King-a,  guvernera BOE, da poveće likvidnost u sistemu tokom krize 2008.godine. Cene nekretnina u UK ostale su nepromenjene tokom januara prema istraživanju tržišta nekretnina koje je obavio Hometrack Ltd. Cene su pale u odnosu na prošlu godinu 1.6 pc u januaru. UK ekonomija je opala 0.2 pc u četvrtom kvartalu kako su inflacija, povećana nezaposlenost kao i dužnička kriza u evro zoni smanjili potrošnju. Britanija je odustala od protivljenja da zemlje Evro zone koriste EU poslovni prostor kao i dve ključne EU institucije (Evropsku komisiju i Evropski sud pravde) pri uvodjenju fiskalne discipline u zoni evra. Nova fiskalna pravila će biti usvojena van uobičajenog EU okvira nakon što je gospodin Cameron blokirao njegovu inkorporaciju u EU zakon tokom pregovora koji su održani 9. Decembra. Britanskom premijeru je obećano da nova pravila obuhvataju zaštitu koja će sprečiti njihovo uvodjenje na jedinstveno tržište EU, kako je fokus novih pravila na fiskalnoj discipline Evro zone i neće postati sredstvo kojim bi se formalizovala ideja o Evropi sa dve brzine sa Britanijom na margini. Prema podacima BOE iznos potrošačkih kredita je tokom prošlom meseca u UK je rekordno pao. Nakon konstantnog rasta tokom većeg dela godine neto potrošačke pozajmice pale su za 377 miliona funti, što je najoštriji mesečni pad od kad je počelo vodjenje ovog tipa evidencije 1993. Dok su pozajmice pale dugovi na kreditnim karticama su ostali prilično stabilni. Ovaj pad ne odražava pad u novim pozajmljivanjima potrošača, kako su bruto pozajmice porasle u decembru. Pad u neto pozajmljivanju bi mogao da se objasni činjenicom da su banke verovatno prodale portfolia kredita drugim institucijama ili je došlo do otpisa dugova za koje se smatralo da nikada neće biti vraćeni. U svom godišnjem izveštaju IFS (Institute for Fiscal Studies) objavio je da britanska ekonomija ide ka tehničkoj recesiji i manjem rastu nego što su zvaničnici prognozirali. Po IFS-u planirani rast Velike Britanije za ovu godinu je 0.3 pc za razliku od zvaničnih prognoza koje su 0.7 pc. Javno zaduživanje biće manje od planiranog dok će glavna smanjenja javne potrošnje tek doći.
 
Prvi dan ove nedelje zlato je počelo padom pod jakim pritiskom jačanja dolara. Dobitak koji je zlato imalo tokom prošle nedelje u ponedeljak je držao investitore dalje od ulaganja u ovaj plemeniti metal. Povećana nestabilnost koja je ranije navodila investitore da više ulažu u zlato kao sigurnu investiciju i obezbede se od nesigurnosti početkom nedelje je uticala suprotno kako su investitori hteli da očuvaju značajan dobitak koji je zlato ostvarilo prošle nedelje. Već u nastavku nedelje cena zlata je nastavila rastući trend uz oscilacije izazvane obljavljivanjem podataka iz evro zone koji izuzev smanjenja nezaposlenosti nisu ispunili očekivanja.
 
I dalje mnogo faktora utiče na nestabilnost cene sirove nafte. Sa jedne strane podaci o slabom rastu Evrope smanjuje potražnju i obaraju cenu dok sa druge strane zaoštravanje situacije sa Iranom povećava strah da će doći do smanjene ponude što održava cenu još uvek prilično visoko. Embargo na uvoz nafte iz Irana trebalo bi da stupi na snagu sredinom leta. Početkom nedelje cena sirove nafte je pala u iščekivanju rezultata EU samita u Briselu. Na zabrinutost na tržištu i dalje najviše utiče kriza u Grčkoj koja se dodatno iskomplikovala sa postavljanjem novih uslova u vidu kontrolora budžeta da bi bila odobrena nova tranša pomoći kao i 15 milijardi evra koji će biti dodatno potrebni za pomoć preko obećane pomoći i otpisa duga od strane privatnih investitora. Sa druge strane u Iranu, najavljivan zakon po kome bi bio zabranjen izvoz nafte u evropske zemlje nije usvojen kako je bilo planirano usled neslaganja parlamenta sa nekim delovima.

Nastavak na FXLider.com...

FXLider.com: Dnevna analiza za 16.03.2011

FXLider.com: EUR/USD

FXLider.com: Dnevna analiza 14.03.2011