Izvor: Politika, Beta, 23.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milijarda evra za kredite privredi
Preduzeća će na kratkoročne i dugoročne zajmove, iz udruženih državnih i bankarskih para, uz godišnju kamatu od 5,5 do 6,5 odsto, moći da računaju u drugoj polovini februara
Da bi lakše isplivala iz krize, u privredu Srbije ove godine biće ubrizgano 100 milijardi dinara, ili oko milijardu evra kredita iz državnih i bankarskih izvora uz kamatu od 5,5 do 6,5 odsto, upola nižu od trenutne tržišne za većinu firmi. Prednost u korišćenju ovih podsticajnih sredstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imaće izvoznici, a svim kreditiranim preduzećima država će postaviti samo jedan uslov – da garantuju da neće smanjivati broj zaposlenih.
To su, u najkraćem, na jučerašnjem prepodnevnom sastanku dogovorili predsednik vlade Mirko Cvetković, potpredsednik i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner NBS Radovan Jelašić, potvrdio nam je juče u premijerovom kabinetu i detaljnije obrazložio ministar Dinkić, nakon sastanka sa najvećim srpskim izvoznicima.
Program mera za ublažavanje posledica svetske finansijske krize, u kome će biti i juče precizirane mere, Vlada Srbije usvojiće sledeće nedelje, a prve kredite, kako je najavio Dinkić, privreda može da očekuje u drugoj polovini februara.
U paketu podsticaja su tri mere. Da bi se podstakao razvoj i rast domaće proizvodnje biće obezbeđena dodatna sredstava od dve milijarde dinara za likvidnost privrede, kroz kratkoročne kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom od 5,5 odsto, što će generisati 40 milijardi dinara kreditnih sredstava iz potencijala banaka, objašnjeno nam je u kabinetu premijera. Krediti sa dužim rokom otplate, od tri do pet godina, druga su dogovorena mera. Predviđeno je da 30 odsto sredstava ide preko Razvojnog fonda, a 70 odsto iz bankarskih potencijala, za šta je iz budžeta izdvojeno pet milijardi dinara. Treća mera su međunarodni krediti za privredu, od oko 40 milijardi dinara, objašnjavaju u Cvetkovićevom kabinetu.
Pre podne dogovorene mere testirane su u toku dana i to na obostrano zadovoljstvo (bar sudeći po zvaničnim izjavama predstavnika države i privrede), na tročasovnom sastanku potpredsednika Dinkića i ministarke finansija sa predstavnicima oko 30 izvoznih kompanija.
Cilj podsticajnog paketa je, po mišljenju potpredsednika Dinkića, da se podigne likvidnost upumpavanjem dovoljno sredstva u privredu pod povoljnim uslovima, da se obezbedi projektovani privredni rast, aktiviraju uspavana i sada skupa sredstva banaka i na taj način poveća devizni priliv i doprinese stabilizaciji deviznog kursa.
Kratkoročni jednogodišnji krediti, za koje će biti obezbeđeno 40 milijardi dinara, odobravaće se uz godišnju kamatu od 5,5 odsto i moći će da se revalviraju nakon godinu dana. Krediti za investicije i trajna obrtna sredstva davaće se na rok od tri do pet godina sa šest meseci počeka uz maksimalnu godišnju kamatu od šest odsto. Za ovu namenu država će pozajmiti 40 milijardi dinara od međunarodnih finansijskih organizacija i plasirati ih kroz bankarski sistem i još 17 milijardi obezbediće kroz partnerstvo Fonda za razvoj i banaka, precizirao je Dinkić.
Takođe, kako je najavio, Srbija će ove godine intenzivirati vancarinsku zaštitu domaće privrede uvođenjem atesta i standarda kvaliteta koji bi omogućili da na naše tržište kao konkurencija domaćoj proizvodnji ulazi samo kvalitetna roba. Uz to, država će pomoći izvoznicima da prošire svoja tržišta i naprave veći prodor, pre svega u zemljama regiona, kao i u zemlje sa kojima kojima imamo bescarinski izvoz. Dinkić očekuje da ruska vlada za mesec i po potvrdi proširenu listu i da se krajem februara potpiše već razmatrani ugovor o slobodnoj trgovini sa Belorusijom.
Po rečima Diane Dragutinović, predloženi program, koji će se unapređivati tokom godine, bazira se na kreditnoj podršci i ima pokriće u budžetu.
Na obavezno pitanje, da li država kasni sa merama, Dinkić je rekao da su mnoge države najavile programe, ali da nijedna, sem Nemačke, još nije počela sa njihovom realizacijom, tako da će Srbija to učiniti među prvima.
Vesna Jeličić
-----------------------------------------------------------
Krediti za srpski „punto”
Osim privrede, na kredite iz vladinog paketa mogu da računaju i građani – ali samo za kupovinu trajnih potrošnih dobra domaćih proizvođača. Poput, kako je to na primeru objasnio ministar Dinkić, srpskog „punta” ili električnih aparata „Alfa-plama” iz Vranja.
Za ovu namenu biće izdvojeno ne manje od 20 milijardi dinara, a spisak proizvoda biće naknadno utvrđen, objasnio je ministar.
Posebna kreditna linija biće usmerena ka građevinarima za izgradnju novih stanova, kako bi se povećala ponuda i oborile cene nekretnina.
-----------------------------------------------------------
Prva dobra vest u januaru
Mada se, kako je priznala i ministarka Diana Dragutinović, izvoznici i predstavnici države nisu baš u svemu složili, privrednici, sudeći po izjavama Milinka Tešića i Nikole Pavičića, direktora „Impol-Sevala” i „Sintelona”, nisu izašli nezadovoljni sa jučerašnjeg sastanka. Bar time što su ih, kažu, tri puna sata ministri strpljivo slušali.
– Ovo je za mene prvo prijatno iznenađenje u januaru. Predlog vlade je hrabar i dobio je našu podršku. Ubrizgati više od milijardu evra u finansijske tokove sigurno je značajan podsticaj za našu privredu – ocenio je Pavičić.
I po mišljenju Tešića, ovo je značajna podrška privredi i prava mera države u godini u kojoj će biti problema sa likvidnošću.
Međutim, Pavičić smatra da to ne rešava sve probleme srpskih izvoznika. Ovo je, kaže, samo pretpostavka – „da imamo iste troškove kao konkurencija iz sveta”.
-----------------------------------------------------------
Bez povećanja PDV-a
Najavljenog povećanja PDV-a neće biti. Bar tako su, po rečima Nikole Pavičića, privrednici razumeli ministre. I držaće ih, kako reče, za reč.
Na pitanje „Politikinog” novinara, da li su je privrednici dobro razumeli, ministarka je kratko odgovorila:
– Sve ću učiniti da do povećanja PDV-a ne dođe.
Međutim, privrednicima je, kažu, jasno da njihova očekivanja da se neki porezi i doprinosi smanje sada nisu realna. I sa tim se moraju pomiriti.
[objavljeno: 24/01/2009]
