Izvor: B92, 16.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere za oporavak svetske ekonomije
Beograd, Vašington -- Učesnici samita industrijski najrazvijenih zemalja dogovorili su se da će podržati privredu i sprovesti regulisanje svetskog finansijskog sistema.
Lideri 20 industrijski najrazvijenijih zemlja i država sa ekonomijama u usponu (G20) odredili su 31. mart sledeće godine kao rok svojim ministrima finansija da donesu konkretne predloge za nadgledanje, regulisanje i transparentnost tržišta, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preneli su mediji posle završetka samita u Vašingtonu.
Učesnici samita definisali su u šest tačaka prve korake koji će biti preduzeti u cilju oporavka globalne ekonomije.
Podrška Obame
Novoizabrani američki predsednik Barak Obama podržava koordinisan odgovor globalnoj finansijskoj krizi i spreman je da, kada stupi na dužnost, sa grupom 20 industrijski najrazvijenijih zemlja i država sa ekonomijama u usponu (G20), radi na poboljšanju finansijskog sistema.
"Izabrani predsednik veruje da je samit G20 lidera najjačih svetskih privreda značajna prilika da se potraži koordinisan odgovor na globalnu finansijsku krizu", navedeno je u zajedničkom saopštenju bivše američke državne sekretarke Madlen Olbrajt i bivšeg kongresmena Džima Liča, koje je Obama odredio da na marginama sastanka G20 u Vašingtonu razgovaraju sa gostima sastanka.
Oni podrazumevaju: investiranje u nacionalne ekonomije, bližu sradnju svetskih tržišta i uspostavljenje međusobnog poverenja, kao i modernizaciju MMF-a i Svetske Banke, koji bi trebalo da pomognu ekonomije država u razvoju.
Domaćin samita, američki predsednik Džordž Buš ocenio je samit kao uspešan korak ka usklađivanju svetskog finasijskog sistema sa 21. vekom i naglasio važnost modernizacije svetskih finansijskih organizacija.
"Institucije Svetske Banke i MMF-a su igrale važnu ulogu. Međutim one su organizovane na principima ekonomskog poretka iz 1944. godine. I složili smo se da ih uskladimo sa relanošću savremenih svetskih ekonomija i modernizujemo njihovu strukturu i politiku", kazao je Buš.
Britanski premijer, Gordon Braun saopštio je da će svetske institucije koristiti određene fiskalne mere kao način regulacije oslabljenih ekonomija, međutim da nije usvojene ideja o državnoj intervenciji i protekcionizmu.
"Složili smo se da odbijemo protekcionizam, a ne da mu se okrećemo u vremenima finansijske nesigurnosti. To je bila značajna tema ovog sastanka. Sve zemlje su potpisale da će se uzdržati od postavljanja novih trgovinskih i investicionih barijera u sledećih 12 meseci", naveo je premijer Velike Britanije.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo smatra da je najveća pretnja Evropi recesija iz zemalja koje će imati rastući trgovinski deficit.
Neki lideri, poput francuskog predsednika Nikole Sarkozija, sugerisali su da je ovo trenutak za postavljanje kapitalizma na nove temelje.
Francuski predsednik je rekao da samit G20 nije smrt G8, već da su 2008. godine svetski lideri shvatili da su ušli u 21 vek.
Na kraju samita dogovoreno je i da se učesnici sastanu još jednom posle 20. januara sledeće godine, kada će Baraka Obama preuzeti mandat šefa Bele kuće i to najkasnije do aprila.
Veći uticaj ekonomija u usponu
Lideri G20 složili su se da ekonomije u usponu treba da imaju većeg uticaja i da budu više predstavljene u međunarodnim finansijskim institucijama.
Lideri G20 su pozvali na proširenje uloge Međunarodnog monetarnog fonda i Foruma za finansijsku stabilnost kako bi se pomoglo stvaranju bolje regulacije u svetskom finansijskom sistemu usred globalne finansijske krize.
FSF, savetodavno telo Grupe sedam industrisjki najrazvijenijih zemalja, "trebalo bi da bude prošireno tako da uključi i ekonomije u usponu", navedeno je u akcionom planu, prenele su agencije.
Lideri G20 složili su se da MMF "treba da igra glavnu ulogu u izvlačenju pouka" iz sadašnje ekonomske krize i da ta finansijska institucija i države koje su je osnovale treba da preispitaju "adekvatnost sredstava" Fonda.
Značaj smanjenja kamata
Na samitu lidera 20 industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa ekonomijama u usponu u Vašingtonu upućen je "implicitni apel bankama širom sveta za smanjenje kamatnih stopa".
Takva mera bi u Srbiji mogla da bude jedan od načina razbijanja zatvorenog kruga u kome se srpska preduzeća ustručavaju od uzimanja zajmova i širenja proizvodnje, rekao je direktor Rjafajzen investmenta Radoš Ilinčić, u Planeti B92 Info kanala.
"Smanjenje kamata, kao jedan od načina da se poveća tražnja za novcem i da se firme na neki način učine zanimljivije, tj. da se njima učini zanimljiviji novac ili eventualno investiranje je jedan od načina, vrlo efikasan, ali ne i jedini”, smatra on.
"Ja se iskreno nadam da će doći do smanjanja kamata, ali plašim se da samo smanjenje kamata neće biti dovoljan razlog da firme krenu da uzimaju novac više", ocenjuje Ilinčić.
