Izvor: B92, 17.Avg.2011, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF kontroliše trošenje uoči izbora
Beograd -- Posle uspešno završenog stendbaj aranžmana od pre tri godine, Međunarodni monetarni fond ponovo je u Srbiji.
Misija iz Vašingtona sada stiže u Beograd kako bi se dogovorili o merama predostrožnosti.
Kako bi ublažili eventualne posledice drugog talasa ekonomske krize misija Međunarodnog monetarnog fonda će u naredne dve nedelje sa predstavnicima Vlade Srbije razgovarati o javnoj potrošnji i budžetu.
Tokom razgovora trebalo bi da bude postignut >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dogovor o aranžmanu iz predostrožnosti, odnosno MMF bi trebalo da kontroliše kako se troše sredstva iz budžeta, naročito u izbornoj godini.
Tek kada je ekonomska kriza bila na vrhuncu pre tri godine, Vlada Srbije u pomoć je pozvala MMF. Sada to čini očekujući nalet nove krize.
Predstavnici Vlade i MMF-a bi u naredne dve nedelje trebalo da se dogovore o rebalansu budžeta, ali i trošenju novca u sledećoj godini. Ukoliko dogovora bude bilo, u oktobru bi preventivni aranžman bio i aktiviran.
„Znate šta bi bilo da nema tog MMF-a? Bilo bi mnogo gore i MMF jeste jedna čvrsta garancija da će ipak stvari da se drže pod kontrolom", kaže ekonomista Miroljub Labus.
Pred misijom iz Vašingtona Vlada će se pohvaliti ekonomskim rastom od tri odsto u ovoj godini ali ne i inflacijom i standardom građana. Iako inflacija, prema podacima narodne banke pada, najviše zbog pojeftinjenja poljoprivrednih proizvoda, građani to ne osećaju po svojim novčanicima.
Albert Jeger i njegova misija već su dobro poznati srpskoj javnosti. Poslednji put su bili u Beogradu u maju, kada je zatvoren stendbaj aranžman vredan tri milijarde evra. Taj aranžman bio je dogovoren usred ekonomske krize, kao pomoć za prevazilaženje teških dana.
Srbija se tada obavezala da će sprovesti reforme u javnom sektoru i smanjiti administraciju, što na kraju nije u potpunosti ispunila, naročito kada je reč o otpuštanjima. Iako je trebalo da administracija bude smanjena za deset odsto, to nije učinjeno. Naprotiv, državna služba je dobila više zaposlenih. Plate i penzije su bile zamrznute skoro godinu dana, a bilo je dogovoreno i kako da se troši novac iz budžeta.
Za ovu godinu je predviđeno da se potroši 120 milijardi dinara i ni pare više. U prvih sedam meseci već je potrošeno 90 milijardi, zbog čega bi i ovaj plan mogao da bude probijen. Takođe, inflacija bi trebalo da bude oko šest odsto, ali po svemu sudeći godinu ćemo završiti sa devetoprocentnom.
