Izvor: B92, 11.Jul.2011, 11:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF: SAD pretnja svetskoj ekonomiji

Vašington -- Nova direktorka MMF-a Kristin Lagard kaže da bi mogle da se očekuju "neprijatne posledice" za američku i svetsku ekonomiju ako SAD ne povećaju kreditni limit.

Lagard, prva žena na čelu MMF-a, rekla je da će, ako SAD ne povećaju svoj kreditni limit to izazvati rast kamata i pad tržišta akcijama, što će sve ugroziti važni cilj MMF-a, a to je očuvanje svetske ekonomije.

Američki kreditni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << limit je 14,3 hiljade milijardi dolara, a zvaničnici administracije predsednika Baraka Obame rekli su da će sa tim limitom SAD biti u stanju da ispunjavaju svoje obaveze samo do 2. avgusta, kao i da je potrebno da se predloži novi plan za dalje.

Pregovori demokrata i republikanaca o povećanju kreditnog limita počeli su pre dva meseca, i predvodio ih je potpredsednik Džozef Bajden. Iako su obe strane konstatovale da je načinjen napredak, pregovori su prekinuti, pa je morao lično da se uključi Obama. Glavna tačka razilaženja su porezi.

"Ako se nastavi (nakon toga) sa neispunjavanjem obaveza, to će, naravno, dovesti do skoka kamatnih stopa, tržište akcija će biti strašno pogodjeno i nastupiće zaista neprijatne posledice, ne samo za SAD, već za celu globalnu ekonomiju, jer su SAD veliki igrač i od velike važnosti za druge zemlje", ocenila je Lagard.

Istovremeno je, američki predsednik Barak Obama poručio da sporazum sa Kongresom o smanjenju budžetskog deficita mora biti postignut u narednih 10 dana.

Obama želi da taj sporazum bude postignut do 2. avgusta, kada ističe rok za povećanje limita za zaduživanje Sjedinjenih Američkih Država.

Posle tog perioda, američko ministarstvo finansija, kako je saopštilo, neće više moći da ispunjava svoje dužničke obaveze i emituje nove obveznice.

Predstavnici Sekretarijata za finansije upozoravaju da bi to imalo "katastrofalne posledice" po ekonomiju.

Demokrate insistiraju da se smanjenje deficita ne postigne samo kresanjem troškova, već i povećanjem prihoda, odnosno dizanjem poreza za bogate građane i ukidanjem poreskih olakšica naftnim kompanijama.

Predlogom Bele kuće, koji je na toj liniji, poreski prihodi bi se povećali za 400 milijardi dolara.

Republikanci ne žele apsolutno nikakvo povećanje poreza, a traže još veća smanjenja budžetskih troškova.

Dve strane nastoje da se nađu način da smanje budžet za narednu deceniju za oko 2,4 hiljade milijardi dolara, što republikanci postavljaju kao uslov da bi pristali na dogovor o podizanju limita zaduženja vlade, koji iznosi 14,3 hiljade milijardi dolara, a koji je probijen još u maju.

Nastavak na B92...