Izvor: Večernje novosti, 28.Maj.2013, 18:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lokal mora da štedi

SRBIJA će, da bi smanjila manjak u državnoj kasi, morati da umanji davanja optšinama i gradovima. Ukoliko nadležni budu slušali savet Svetske banke, brzo će odustati od pre dve godine započete fiskalne decentralizacije. Izveštaj ove institucije „Pregled finansija i rashoda jedinica lokalne samouprave“ nagoveštava da bi najefikasnija mera bilo smanjenje „kolača“ koji lokal dobija od poreza na zarade. Umesto sadašnjih 80 odsto, opštinama bi valjalo da pripadne 40 odsto, baš kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i pre 2011. godine i izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Opštine manjak od poreza na zarade mogu da nadomeste većom naplatom poreza na imovinu, ali pre svega od preduzeća. Iskustvo većine evropskih zemalja pokazuje da se od građana ne može previše naplatiti. Zemlje koje najviše ubiraju od imovine, Velika Britanija, Francuska i Danska, to uspevaju na račun industrijskih giganata. - Ovo nije trenutak za raspravu o tome da li lokalne samouprave imaju previše ili nedovoljno novca. Imajući na umu fiskalnu situaciju, svi nivoi vlasti se moraju prilagoditi - rekao je Vilijam Dilindžer, autor izveštaja. - Najbolji i najjednostavniji način bio bi da se udeo opština u prihodu od poreza na zarade vrati na pređašnji nivo. Ima i imovine koja uspeva da izbegne poreznike, to je imovina kompanija. Može se prikupti više novca ukoliko se ona oporezuje na tržišnu, a ne knjigovodstvenu vrednost. Lokal ovaj izvor, ipak, ne treba da posmatra kao rudnik zlata. Druga mogućnost je povećanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Ona je sada visoka u centralnim delovima, ali je niska na obodima naselja. Treba da bude tolika da podmiruje troškove uređenja infrastrukture. Treća mogućnost su manje subvencije lokalnim komunalnim preduzećima. Iz ugla Svetske banke manju podršku najpre bi moglo da dobija beogradsko Gradsko saobraćajno preduzeće. Onda bi putnici morali da plaćaju skuplje karte ili da se smanji broj onih koji imaju pravo na povlašćene cene. Naravno, i GSP bi morao da poradi na većoj efikasnosti i smanjenju svojih troškova. NISU PREZADUŽENI OPŠTINE i gradovi u Srbiji nisu prezaduženi. Krediti lokala iznose oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Svetska banka, međutim, upozorava da zakonom treba ograničiti koliko lokal može da se zaduži. Trenutni zakoni skoro da omogućavaju bezgranično zaduženje.

Nastavak na Večernje novosti...