Izvor: Politika, 19.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome Knjaz, a kome Šamot
Predlog sindikata ekonomisti ocenili kao favorizovanje samo jedne strane
Novi predlog sindikata javnih preduzeća i njihovog konsultanta Branka Pavlovića o podeli besplatnih akcija svima onima koji to svoje pravo nisu iskoristili, a takvih je, prema njihovim procenama, oko 4,5 miliona, kod većine građana podigao je "temperaturu". Posebno zato što predviđa da građani to svoje pravo, naravno ukoliko Skupština Srbije usvoji predlog, mogu da ostvare šest meseci od donošenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakona. To je kraći rok od onog koji predviđa aktuelni zakon o privatizaciji koji takođe predviđa podelu besplatnih akcija. Sem toga, po novom predlogu ukupno 30 odsto kapitala javnih preduzeća podelilo bi se na ovaj način i to 15 odsto zaposlenima u javnim preduzećima, a 15 odsto svim ostalim građanima. Od akcija građana potom bi se napravio jedan privatizacioni fond koji bi prerastao u investicioni.
Kod mnogih preračunavanje je već počelo. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da ovaj predlog favorizuje zaposlene u javnim preduzećima.
Za Zorana Popova su, recimo, i postojeći zakon o privatizaciji i predlog novog – nepravedni.
– Teško je reći šta je bolje. Za građane je, u celini, bolji postojeći zakon. Tu se postavlja i pitanje cene javnih preduzeća. U slučaju NIS-a i EPS-a ona će da raste, ali šta je sa ostalim javnim preduzećima. Pitanje je koliko će profitirati i sami zaposleni u javnim preduzećima. Malo je verovatno da će oni čekati na prodaju da bi dobili višu cenu. Sem toga, naše tržište kapitala će još neko vreme ostati nerazvijeno. Neko će kupiti te akcije, a dalja trgovina će stati – kaže Popov.
Što se tiče predloga da će privatizacioni fond emitovanjem svojih akcija zapravo trgovati akcijama svih građana, ovaj ekonomista kaže da je sada teško zamisliti takav scenario, jer, kako će se, na primer, milioni građana dogovoriti ko će da upravlja tim fondom.
Popov, inače, smatra da, za sada, ne bi trebalo privatizovati EPS i NIS, a pogotovo EPS jer je on kičma privrede. Po njegovim rečima, i na zapadu je preovladalo mišljenje da ga nije dobro privatizovati i u tom smislu se navode negativni primeri Bugarske, Španije i Kalifornije. U poslednjem slučaju država nije odobrila poskupljenje električne energije, vlasnici nezadovoljni takvom odlukom su demontirali centrale, a Kalifornija sada nema dovoljno struje. Drugo je pitanje, kaže Popov, liberalizacija elektroenergetskog sektora što je slučaj u Nemačkoj gde i drugi, a ne samo država, mogu da grade centrale.
Po mišljenju Miroslava Prokopijevića, direktora Centra za slobodno tržište, pomenuta inicijativa je loša jer većina javnih preduzeća posluje s gubicima. To znači da bi građani dobili – bezvredne papire. Sem toga, ukoliko bi zaposleni u javnim preduzećima dobijali akcije preduzeća u kojima su radili preslikaće se situacija kao u dosadašnjoj privatizaciji da je neko dobio akcije "Knjaza Miloša", a neko "Šamota". S druge strane, ne može se zanemariti da su neka od tih preduzeća razvijala specifični ljudski kadar i da po tom osnovu oni imaju više prava.
– Sve političke partije u Srbiji postigle su saglasnost da su poslednje što bi trebalo prodati profitabilna javna preduzeća. I sama vlast pokazuje da želi to pitanje što više da odloži. Možda je to u interesu same vlasti, zbog budžetskih prihoda i članstva u upravnim odborima, međutim, na štetu je građana koji sada dobijaju lošije, a skuplje usluge – smatra Prokopijević. A što se tiče zamisli sindikata javnih preduzeća da budući privatizacioni fond preraste u investicioni, on smatra da takav fond više liči na paradržavni pa se postavlja pitanje čemu onda privatizacija.
Midrag Zec je, takođe, mišljenja da je novi predlog zakona u korist zaposlenih u javnim preduzećima.
– Pomenuta inicijativa je juriš na otvorena vrata, jer i postojeći zakon o privatizaciji predviđa njihovu podelu. U ovom slučaju postoje tri interesne grupe – zaposleni u javnim preduzećima, građani koji nisu ostvarili svoje pravo na akcije i država, a po predloženom modelu pitanje je kako bi svaka od tih grupa prošla. Zato je neophodna javna rasprava o zastupljenosti svih njih u privatizaciji javnog sektora – smatra Zec.
Po njegovim rečima, dobijanjem i prodajom tih 30 odsto akcija javnih preduzeća aktivirala bi se ogromna manjinska prava koja bi sprečila druge da se pojave kao kupci državne imovine. Na dobitku bi bili oni koji bi prvi prodali. Ostali bi bili hendikepirani, a među te ubraja i državu. Zato je ono što se predlaže "koncept jednokratnog interesa" što, po Zecu, nije u redu. Za razliku od predlagača zakona o podeli besplatnih akcija, koji tvrde da će se skorašnjim iznošenjem akcija javnih preduzeća na berzu samo povećati njihova vrednost, on smatra da će se dogoditi upravo obrnuto. Tu su i rizici da se onome koji kupi tih 30 odsto dozvoli dokapitalizacija.
--------------------------------------------------------------------------
Model "čupanje kose s glavom"
Danijel Cvetićanin kaže da država mora da odgovori na ove zahteve, pogotovo ukoliko joj je stalo do oživljavanja tržišta kapitala. U svakom slučaju, akcije bi trebalo podeliti što pre, a vrednost javnih preduzeća brzo će se videti kada građani budu inicirali trgovinu tim akcijama. O tome da bi takvo trgovanje, po jednima, oborilo vrednost državnog paketa, a po drugima povećalo, Cvjetićanin kaže da su u pravu i jedni i drugi, zavisno od toga kao se privatizacija postavi.
– Uzmimo za primer EPS, koji je naše najbolje preduzeće kome država uz podršku građana i pod izgovorom zaštite standarda ne dozvoljava povećanje cena. S druge strane, ta ista država iz svoje kase, koju takođe pune građani, subvencioniše njihovo poslovanje, jer pravi gubitke. Kada dođe do privatizacije zaključićemo da smo srećni što smo se ratosiljali gubitaša, a u takvoj situaciji ne može se napraviti dobar pazar. Kupac će se obavezati da dve-tri godine neće povećavati cenu, a potom će, naravno, od EPS-a poskupljenjem usluga napraviti rentabilno preduzeće. A onda ćemo reći – pa to smo mogli i mi da uradimo, ali kasno, država je već izgubila deo prihoda od prodaje. To se zove model "čupanja kose s glavom", ali po niskoj ceni.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 19.10.2006.]
