Izvor: Politika, 06.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klaster – spas za mala preduzeća
Međusobno povezana preduzeća, koja funkcionišu kao mrežni sistem, dobijaće državne subvencije i mogućnost da zajednički nabavljaju jeftinije sirovine kako bi postala konkurentnija i uspešnija
Silicijumska ili Silikonska dolina? Pitanje nije samo retoričko, jer je to za Srbiju sudbinska dilema. Da li je, na primer, negde u okolini Beograda moguće napraviti Silicijumsku dolinu po ugledu na onu poznatu iz Kalifornije ili će jedno od glavnih obeležja Beograda i dalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti „silikonska dolina”, dorćolska ulica Strahinjića bana poznata po noćnom provodu?
Posle odugovlačenja s odgovorom na to pitanje, čini se da se država konačno odlučila za „kalifornijsku varijantu" podsticanja biznisa kroz takozvane klastere.
U Srbiji već postoji 20 klastera (grupa međusobno povezanih preduzeća koja se nalaze na određenom geografskom području i funkcionišu kao mrežni sistem), ali su slabo organizovana, a menadžment nedovoljno obučen. Da nije bilo pomoći države, veliko je pitanje da li bi mnogi od njih opstali.
To je zajednička ocena stručnjaka Evropske unije i Ministarstva ekonomije, koje je pripremilo konkretnu pomoć klasterima i u ovoj godini. Oni će dobiti bespovratnih 40 miliona dinara za razvoj, najavljuje u razgovoru za „Politiku” Igor Brkanović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja. Preduzeća iz klastera mogu da konkurišu i za 60 miliona koji su predviđeni iz Programa za unapređenje inovativnosti.
– Za početak, stvaramo povoljan ambijent da preduzeća mogu da se udruže u klastere. Nije nam, međutim, namera da vlada stvara klastere, jer su mnogi primeri u svetu pokazali da nije dobro kada se država direktno umeša i formira klaster. Ni sedam klastera u poznatoj Silicijumskoj dolini nije formirala vlada Sjedinjenih Država. Ona je samo stvorila uslove da se firme udruže u klastere i podsticala njihov razvoj investirajući u centre znanja. Isto će učiniti i Srbija.
Kakav interes imaju preduzeća u Srbiji da formiraju klaster?
Kada malo preduzeće ima problem i pokušava nekome da se požali i obrati za pomoć, niko ga ne čuje. To, međutim, nije slučaj sa velikim kompanijama, jer njih uvek svi čuju. Upravo zbog toga male firme bi trebalo da se povežu i da zajednički nastupe. Drugo, internacionalizacija poslovanja, uvoz i veliki broj stranih firmi pokazuju da je konkurencija stigla u naše dvorište. Zato je važno da se mala preduzeća udruže kako bi se najpre na domaćem tržištu izborila za mesto pod suncem, a da kad se razviju i ojačaju da zajednički nastupe na inostranim tržištima.
Šta konkretno dobija jedna mala firma kada postane deo klastera?
Lakši pristup specijalizovanim dobavljačima, niži troškovi razvoja novih proizvoda i usluga, razmena tehničko-tehnoloških znanja i informacija i zajednički izlazak na nova, domaća i strana tržišta jesu neke od ključnih koristi koje jedna mala firma može da ima od udruživanja u klaster. Korist se ogleda i u jeftinijoj primeni propisa. Na primer, ako primena propisa veliku firmu košta jedan evro, malu košta deset. Takođe, povezivanje sa agencijama za pružanje stručnih usluga smanjuje troškove preduzećima u klasterima.
Kakvu korist od toga ima država?
Cilj države je da podstakne ekonomski rast i razvoj i tako podigne životni standard građana. Jedini način da se to ostvari jeste povećanje produktivnosti i konkurentnosti kompanija, a klasteri su dobar instrument za to.
Kada strani investitor vidi da u Srbiji postoje jaki klasteri, onda on upravo u saradnji sa njima, kao i kroz mrežu dobavljača, može da zadovolji svoje potrebe.
Ako neka firma pristupi klasteru, šta treba da uradi da bi dobila novac koji država nudi?
Novac dobijaju klasteri. Firme mogu pristupiti postojećim ili osnovati nove klastere i zajedničkim projektima konkurisati za sredstva koja država dodeljuje. Ovog meseca raspisaćemo konkurs na kome će klasteri moći da se prijave i da nam dostave konkretne projekte za ovu godinu.
Koje uslove moraju da ispune?
U klasteru mora da bude minimum devet firmi plus tri potporne institucije. Osim toga, minimum 60 odsto jednog klastera moraju da čine mala i srednja preduzeća.
Kakva su dosadašnja iskustva preduzeća koja su se udružila u klastere?
U poređenju sa onima u Evropskoj uniji, naši su klasteri prilično slabi i ne bi mogli da se takmiče sa evropskim. Zato Vlada Srbije i hoće da ih ojača. Najuspešniji klasteri u Srbiji su Softverski sa 15, Automobilski sa 27 članica i Klaster proizvođača malih poljoprivrednih mašina koji čini 15 preduzeća i pet pomoćnih institucija. Zanimljivo je i da je u velikom usponu klaster proizvođača cveća iz Šumadije.
Hoće li se ekonomska kriza odraziti i na poslovanje klastera?
Nedavno su predstavnici klastera drvoprerađivača saopštili da imaju znatan pad porudžbina. Izvoz nekih članica je opao za 30–40 odsto, to znači da će doći i do smanjenja obima posla u ovoj godini. Ministarstvo želi da pomogne ovaj, kao i još nekoliko klastera, ali će 2009. godine oni svakako manje izvoziti nego u prošloj godini.
-----------------------------------------------------------
U okruženju više klastera
Prema podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, zemlje u okruženju imaju više klastera od Srbije. Tako je u Hrvatskoj registrovano 44, u Mađarskoj 48, a u Bugarskoj 50 klastera. Zanimljivo je, međutim, da u Sloveniji postoji samo deset regionalnih klastera, dok ih je u Italiji čak 213.
Nikola Miković
[objavljeno: 07/03/2009]
