Izvor: Vostok.rs, 12.Avg.2012, 17:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina želi da poveća zlatne rezerve 6 puta
12.08.2012. -
U Kinu dolazi zlatna groznica. Peking se sprema da poveća količine zlata u svojim rezervama, pri čemu ne za nekoliko desetina procenata, već odmah šestostruko. O ovome se govori u preporukama kineskih ekonomista koje su objavljene na glavnoj stranici državnog izdanja „Ženmin žibao“. Publikacija ne znači da će Peking istog trenutka požuriti da kupuje zlatne poluge, ali po mišljenju stručnjaka, nedvosmisleno signalizira: potražnja metala od strane Podnebesne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << će sasvim sigurno skočiti.
KNR se od svih drugih zemalja sveta s jakom ekonomijom razlikuje po vrlo skromnim zlatnim rezervama. Od ukupne količine kineskih rezervi udeo žutog metala ne premašuje ni 2 procenta. Podnebesnoj sad pripada oko hiljadu tona zlata – otprilike isto koliko i Rusiji. Ali to je zasad. Početkom ovog meseca Centralna banka Kine je objavila referat na osnovu kojeg sledi da se u vladi ne isključuje drugi talas ekonomskog pada u svetu. U situaciji ovakvih perspektiva koje ni iz daleka nisu ružičaste, poverenje Pekinga u inostranu valutu pada. Kineze uopšte ne inspiriše naglo kolebanje kursa istih ovih evra i dolara, koje je karakteristično za period krize. Zato KNR u poslednje vreme sve češće baca pogled na zlato. Ono je već dokazalo svoju pouzdanost: za proteklih 16 godina fina unca je u proseku porasla za po 10 procenata godišnje. Ovakav rast kapitala očigledno odgovara Kinezima. Zato hiljadu tona zlata u svojim rezervama oni žele da dodaju još 5 hiljada.
U svakom slučaju, sudeći po publikaciji „Ženmin žibao“, iako ako u praksi, smatraju stručnjaci, količina kupovine metala može biti nešto skromnija. Komentar daje rukovodilac Rusko-kineskog centra za trgovinsko-ekonomsku saradnju Sergej Sanakojev:
- Mislim da je 5 hiljada tona najverovatnije analitička procena. Verovatno u stvarnosti ona neće biti tako velika. Oni će kupovati na najrazličitijim mestima, između ostalog, možda i u Rusiji, a u Africi bezuslovno. I najverovatnije to vremenski može da traje najmanje godinu dana.
Ukoliko Peking zaista nezadrživo počne da kupuje zlatne poluge na svetskom tržištu u toku godine dana ili otprilike toliko, uslediće nagli skok cene metala. Analitičari daju različite prognoze rasta – od 50 do 200 procenata. Dakle, u bližoj budućnosti će kupovina, recimo, zlatne monete po sadašnjoj ceni zlata oko 1.600 dolara po unci, izgledati kao neverovatna sreća. Međutim, ne prognoziraju svi stručnjaci nagli skok vrednosti „zlatnika“. Po mišljenju analitičara banke „Ruski kapital“ Anastasije Sosnove u praksi se proces kupovine 5 hiljada tona zlata od strane Narodne Republike može otegnuti na više od 8 godina:
- 5 hiljada tona zlata je prirodno, nivo koji se može uporediti s dvogodišnjom proizvodnjom zlata u svetu, odnosno to je ipak velika količina. I jasno je da oni to neće uraditi za jedan dan, pa čak ne ni za nekoliko meseci. Za to će biti potrebne godine i minimum koji je neophodan iznosi 8 godina.
Neki stručnjaci su iza neprimetnog članka o zlatu u državnom „Ženmin žibau“ zapazili mnogo bitniju stvar. Po njihovom mišljenju, izlaz Kine na tržišta zlata može naneti udarac dolaru. Sad je Podnebesna praktično glavni poverilac SAD: u američkoj valuti i državnim obligacijama Sjedinjenih Država ona čuva rezerve koje broje na trilione dolara. U slučaju da Kina odluči da deo ovog novca zameni za zlato, to će neminovno dovesti do obezvređivanja dolara na svetskim finansijskim tržištima. Međutim, nisu svi analitičari skloni tome da prognoziraju ovakav sticaj okolnosti. Neki smatraju da će Kina zlato kupovati vrlo ravnomerno i bez ikakve osetne štete po kurs američke valute. Inače će i sami Kinezi pretrpeti štetu od toga. To smatra rukovodilac Rusko-kineskog centra za trgovinsko-ekonomsku saradnju Sergej Sanakojev:
- Najverovatnije će Kinezi nekim drugim aktivnostima podržavati dolar. Ne ide im u prilog da ga sruše, zato što rušenje može dovesti jednostavno do obezvređivanja sopstvenih rezervi dela u dolarima. Cena ovog pitanja – ja sam otprilike računao – je od 500 milijardi dolara do jednog triliona dolara. Zato, naravno, Kinezima pad dolara ne ide u prilog.
Ma kakav uticaj zlatni manevar Kine bude imao na dolar i na druge svetske valute, stručnjaci su jedinstveni u mišljenju – to će neminovno izazvati porast vrednosti žutog metala. Osim toga, sledeće jeseni jedna od najvećih kreditnih organizacija KNR – Seosko-industrijska banka Kine priprema projekat bez presedana. Banka namerava da ponudi svakom svom klijentu – a ima ih preko 300 miliona ljudi – da deo novca zamene za fizičko zlato u vidu istih investicionih moneta ili poluga. To može izazvati kolosalni porast potražnje metala, i kao rezultat – munjevit višestruki rast cene fine unce zlata.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/dcmaster / melcwire/cc-by-nc
