Izvor: B92, 26.Jan.2013, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je banka podelila dve države?
Iako je ostalo malo vremena da Slovenija ratifikuje hrvatski pristupni ugovor sa EU, Zagreb i Ljubljana se svakim danom sve više udaljavaju od rešenja problema.
Ulje na vatru dolio je Opštinski sud u Zagrebu, koji je baš sada presudio da Nova Ljubljanska banka treba jednom štediši da vrati štednju, uz pripadajuće kamate.
Isto tako, u postupku arbitraže Slovenija namerava da zatraži ceo Piranski zaliv, a zvanični Zagreb nikako ne želi da odustane od povlačenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tužbi hrvatskih banaka protiv Ljubljanske banke.
I dok u Sloveniji bukti politička kriza sa neizvesnim ishodom, Brisel je sve nervozniji zbog nepopustljivosti Zagreba i Ljubljane da se nađe rešenje i da Hrvatska 1. jula postane punopravna članica EU. Evropski diplomati gube strpljenje, jer koliko god šalju signale i Zagrebu i Ljubljani da nađu kompromis, dve zemlje su sve udaljenije, a medijski rat sve otvoreniji. Rezultate ne daje ni diplomatija iza kulisa, jer nijedna strana ne popušta.
Opštinski sud u Zagrebu doneo je rešenje da štediši bivše Ljubljanske banke Nova Ljubljanska banka mora da vrati oko 254 evra koje je imao u portugalskoj valuti, sa kamatama, a sudski troškovi iznose 2.000 evra. Slovenačke reakcije su žestoke, uz tvrdnju da zagrebački sud nije nadležan za takve odluke.
Bez obzira na političku krizu Slovenija ne želi uopšte da pregovara o rešenju koje bi uključilo povratak novca štedišama bivše Ljubljanske banke. Hrvatski predlog je da se deo novca, bez kamata, vrati sledećih trideset godina, ali za Ljubljanu to je neprihvatljivo i uporno traže da se problem Ljubljanske banke rešava kao sukcesijsko pitanje bivše države.
Zagreb, ohrabren sudskim odlukama da se štedišama mora da vrate novac, insistira na tome da Ljubljana prihvati uslove koji su realni i ne želi da odustane od tužbi dve najveće hrvatske banke protiv Slovenaca.
Visoki predstavnici EU ovih su dana upozorili na nedopustivo uvlačenje bilateralnih pitanja kada je reč o proširenju EU, bojeći se da se ta praksa ne zadrži i za druge zemlje regiona. Hrvatska je u više navrata poslala signal da neće koristiti bilateralne sporove kada Srbija bude ulazila u EU, ali ponašanje Slovenije za evropske političare zvoni na uzbunu.
Novi problem je što je i šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec najavio izlazak svoje stranke penzionera iz Janšine koalicije do 22. februara, pa ako se do tada ne nađe rešenje malo je šanse da će rokovi za ulazak Hrvatske u EU biti ispoštovani. To bi pre svega bio debakl evropske politike, a pokazao bi da stanje u regionu i dalje nije dobro.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
