Izvor: B92, 01.Jun.2012, 21:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska nije Grčka, ali novca nema

Zagreb -- Hrvatskoj se neće dogoditi sudbina Grčke ili Portugalije ali se mora promeniti i biti manje zavisna od trendova u Evropi, kaže premijer Zoran Milanović.

On je dodao i da je za tu promenu ekonomskog smera spreman da plati i "političku cenu".

"Ne bojim se za hrvatsku sudbinu u ekonomskom smislu, ne bojim se da bi se moglo desiti nešto što se događa u nekim državama na jugu Europe. Imamo dosta stabilan bankarski sistem, ali to nije dovoljno", rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Milanović.

Hrvatski premijer naglašava da se proteklih godina previše trošilo i rasipalo i da društvo nije bilo kompaktno i solidarno. "Te stvari ćemo morati da menjamo. Koliko će to politički koštati moju koaliciju ne znam, ali verujem da je to u hrvatskom interesu i spreman sam da platim cenu", istakao je on.

Milanović je poručio da je zemlja u teškoj situaciji i da se mora boriti za investicije, najavio je i nova odricanja od nekih stečenih prava u javnom sektoru jer novca trenutačo nema.

"Ljudi, 'knap' smo, nemamo novca. Moramo se boriti za investicije, moramo se boriti za očuvanje kreditnog rejtinga i pokazati međunarodnoj zajednici da mislimo ozbiljno", poručio je on i dodao da će ovo biti teška godina, rekao je Milanović.

Uoči pregovora sa sindikatima o smanjivanju nekih stečenih prava zaposlenima u javnom sektoru, on kaže da oko 150 hiljada ljudi u državnoj upravi i javnom sektoru mora da deli sudbinu zemlje.

"Bazične plate nećemo dirati, ali ljudi će morati da se odreknu nekih dodataka na platu, jer novca nema", kaže on. S obzirom na više od 300.000 nezaposlenih i nesigurnost privatnog sektora, zaposlene u javnom sektoru, koji, ističe Milanović, imaju sigurne plate i u proseku više plata od privatnog sektora, pozvao je na malo pravde i zdravog razuma.

Neizvesna situacija u Hrvatskoj brine svet

Agencija za dodelu kreditnog rejtinga Mudis snizila je izglede zaduživanja Hrvatske s ocene stabilno na negativno, procenivši da će hrvatski privredni rast u kratkom i srednjem roku biti neizvestan, kao i izvoz koji se nalazi pod pritiskom recesije u evrozoni.

Negativnim trendom još su ranije označene hrvatske obveznice kod agencija Fič i Standard i Purs.

Komentarišući pad rejtinga Hrvatske kod agencije Mudis, premijer Zoran Milanović je rekao da je u takvoj situaciji većina evropskih država i da je ekonomski rast jedina pretpostavka za rastući rejting. "Dok se ne pomaknemo i ne počnemo da rastemo, situacija se ne može bitno promeniti", istakao je on.

Hrvatska privreda od 2000. do 2008. godine rasla je po prosečnoj stopi od 4,3 odsto, dok u poslednje tri godine nije bilo rasta. U prva tri meseca ove godine BDP je pao 1,3 odsto, objavio je Državni zavod za statistiku (DZS).

U izveštaju se ističe da je Hrvatska, kao mala otvorena privreda sada pogođena slabim privrednim kretanjima u evrozoni i EU gde se nalaze njeni najveći trgovački partneri i izvori kredita.

Najava o padu kreditnog rejtinga dolazi uz vest da je po izveštaju Instituta za razvoj menadžmenta (IMD) iz Lozane po konkurentnosti Hrvatska tek 57. od 59 vodećih svetskih ekonomija, a da su iza nje tek Venecuela i Grčka.

"Hrvatska je u privrednom ambisu, za šta su krive nesposobne vlade. Podivljala nezaposlenost, dugogodišnji pad BDP-a, loša preduzetnička klima i druge privredne katastrofe posledica su nesposobne državne uprave", navodi se prema kom su od Hrvatske lošije samo Grčka i Venezuela.

Hrvatska je kontinuirano sve manje konkurentna jer je 2008. bila 49. na lestvici Instituta, a iza nje su tada bili Indonezija, Argentina, Meksiko, Južna Afrika, Ukrajina i Venezuela. Nakon toga pala je za osam mesta, za šta su po izveštaju najmanje krivi radnici. Kao najbolja, i jedna od retkih pozitivnih tačaka u hrvatskoj privredi ističe se kvalifikovana i dobro obrazovana radna snaga.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na B92...