Izvor: B92, 15.Jun.2011, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU sprema novi paket za spas Grčke
Brisel -- Vodeći finansijski zvaničnici EU raspravljaju o pitanju uplata banaka i ulagačkih fondova u novi paket za finansijsko spasavanje Grčke.
Grčkoj, kojoj je na raspolaganje već dato 110 milijardi evra, treba dodatna pomoć u novcu zato što je ostala isključena iz međunarodnog kreditnog tržišta.
Sastanak ministara finansija u Briselu suprostaviće Nemačku, na čijoj strani je nekoliko drugih bogatih država EU, sa Evropskom centralnom bankom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (ECB).
Grčka prodala 1,62 mlrd. evra duga
Grčka je juče uspela da na aukciji vladinih obveznica pribavi 1,62 milijarde evra (2,33 milijarde dolara), dan nakon što joj je dodeljen najniži suvereni kreditni rejting na svetu zbog strahovanja da bi privatni investitori mogli biti pozvani da podele teret potencijalnog reprogramiranja grčkog duga.
Nemačka želi da banke i drugi privatni ulagači daju Grčkoj više vremena da im vrati dugove, ali ECB strahuje da bi produzavanje rokova moglo da se shvati kao nesolventnost, što bi teško pogodilo grčke banke i uvuklo druge posrnule zemlje dublje u krizu.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble kaže da je zvanični Berlin spreman da Grčkoj odobri dodatnu finansijsku pomoć u sklopu drugog paketa pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda, pod uslovom da u tome učestvuju i banke i drugi privatni kreditori.
On navodi da je "uloga privatnog sektora novi element koji će biti deo drugog paketa pomoći".
Očekuje se da javni dug Grčke ove godine dostigne 350 milijardi evra, što je više od 150 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje.
Vlada te prezadužene zemlje nastoji da do početka jula u parlamentu bude usvojen novi paket strogih mera štednje kako bi se osiguralo nastavljanje isplata pomoći.
Novi talas štajkova zapljusnuo Grčku
Nove mere uključuju 28 milijardi evra budžetskih ušteda i povećanja poreza do 2015. i ambiciozni program privatizacije, vredan 50 milijardi evra.
Arhiepiskop otkazao prijem zbog krize
Koliki je stepen krize pokazuje i to što poglavar Grčke pravoslavne crkve, arhiepiskop atinski Jeronim, neće 15. juna slaviti svoj imendan kao što je uobičajeno, niti prirediti prijem, imajući u vidu tešku privrednu krizu u zemlji. "Neka to bude moj siboličan gest u ovim teškim i kritičnim danima", izjavio je Jeronim.
Te nove mere su razgnevile radničke sindikate koji su zakazali generalni štrajk.
Vodeće sindikalne konfederacije zaposlenih u javnim i privatnom sektoru - GSEE i ADEDY - na taj način žele da izraze nezadovoljstvo zbog novog vladinog programa štednje.
U Grčkoj će zbog štrajka biti obustavljen pomorski i kopneni prevoz, a državne službe, škole i prodavnice neće raditi ili će njihov rad biti redukovan. Neće izaći novine, a gradski saobraćaj će raditi povremeno.
Nepopularne mere štednje već menjaju političku mapu Grčke. Prema najnovijem istraživanju javnog mnenja, za opozicionu Novu demokratiju sada se izjašnjava 31 odsto građana - četiri odsto više nego za vladajući PASOK.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
