Izvor: Politika, Fonet, 28.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državne hartije spas za Berzu
Država priprema emisiju jednogodišnjih obveznica. – Te kratkoročne hartije bi trebalo da se pojave na tržištu do kraja godine
Država bi trebalo da emituje trezorske zapise sa rokom prispeća do godinu dana, čijom bi se prodajom popunilo oko 40 milijardi nedostajućih sredstava u budžetu. Novost na tržištu hartija od vrednosti najavio je dr Boško Živković, član Ekonomskog saveta premijera Srbije i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koji smatra da je država >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već uspešno testirala investicionu javnost emisijom i prodajom tromesečnih trezorskih zapisa.
– Za očekivati je da će i ove kratkoročne hartije naići na dobar prijem kod investitora – smatra naš sagovornik.
Pre emisije, koja umnogome zavisi od uspeha antikriznih mera Vlade Srbije, neophodno je da se utvrdi dovoljno atraktivna kamatna stopa u odnosu na repostopu Narodne banke Srbije i da se osigura stabilnost kursa. Jer, da bi se na ovaj tržišni način prikupljala sredstva za popunu državne kase, finansiranje javnih i infrastrukturnih projekata neophodno je investitore maksimalno zaštititi od inflacije i kursnog rizika.
– Zbog toga bi bilo poželjno da se, kao i kod kreditnih zaduženja. Zakonom omogući da kurs obveznica, odnosno kamate prate kretanje kursa domaće valute na način na koji je omogućeno bankama – napominje Živković.
Uspešnom emisijom dužničkih hartija do godinu dana država bi „pripremila teren” za obveznice srednje ročnosti kojima bi mogla da finansira i određene kapitalne projekte i da tako izbegne uzimanje kredita. Uz to, emisija raznih dužničkih papira, od republičkih, municipalnih do korporativnih obveznica, jedina je šansa za oporavak i rad tržišta kapitala koje će se teško i dugotrajno oporavljati – smatra Živković.
To znači da će bez aktivne pomoći države kao emitenta i garanta, tržište kapitala u Srbiji nastaviti da vegetira, jer nisu stvoreni ni zakonski, niti institucionalni preduslovi da ono uspešno posluje.
Problem tržišta je što i dalje postoji manjak kvalitetne finansijske robe. Investitori se ustežu od ulaganja u akcije i radije se opredeljuju za štednju, o čemu svedoči podatak da je čak u vreme najvećeg buma na Beogradskoj berzi, pre dve godine, svega oko 4.500 ljudi trgovalo akcijama. U prethodnim godinama završen je „lov na jelene kapitalce”, kad su najbolje kompanije preuzimanjem stekle nove vlasnike, tako da je na tržištu asortiman akcija veoma slab.
Najavljene zakonske izmene, pre svega novi Zakon o tržištu hartija od vrednosti, na čijem nacrtu je angažovan USAID, u kratkom roku ne može da doprinese promeni investicione klime i oporavku srpske berze, smatra naš sagovornik. Uprkos zalaganju autora tog zakona da i Komisija za hartije od vrednosti bude nezavisno regulatorno telo, to nije moguće jer je Narodna banka Srbije jedina nezavisna institucija predviđena Ustavom. Zbog toga grupa eksperata, u čijem sastavu je i Živković, smatra da bi trebalo da postoji jedinstveno regulatorno telo za sve vrste finansijskih instrumenata i delatnosti i to pod okriljem Narodne banke, čiju Ustavom garantovanu nezavisnost bi na taj način moglo da preuzme. Reč je o poznatom modelu kakav, na primer, postoji u Velikoj Britaniji i u Hrvatskoj.
-----------------------------------------------------------
Rizična podela akcija javnih preduzeća
U uslovima globalne krize, kad mnoge države nastoje da podržave banke i velika preduzeća, podela besplatnih akcija javnih preduzeća veoma je rizična, smatra Živković.
Emisija akcija Telekoma, na primer, i njihova prodaja na berzi za kratko vreme bi privukli investitore, ali samo do trenutka dok neko od njih ne bi kupio čitav paket. To bi moglo da se desi u kratkom roku, nakon čega bi tržište ponovo zamrlo, upozorava Živković.
Umesto brzoplete privatizacije preduzeća od javnog interesa, naš sagovornik se zalaže za njihovu modernizaciju emisijom i prodajom njihovih korporativnih obveznica radi finansiranja razvojnih projekata, koje bi privukle mnoge kupce, a da pri tom vlasnički odnosi ostanu nepromenjeni. One su manje rizične od akcija, donose stabilan i siguran prinos investitorima, ali bi bilo poželjno da budu indeksirane u evrima, zbog moguće inflacije i kursnih razlika.
-----------------------------------------------------------
Država prodala hartija za tri milijarde dinara
Na aukciji tromesečnih državnih hartija od vrednosti prodato je 300.000 državnih zapisa, ukupne vrednosti tri milijarde dinara, odnosno kompletna emisija. Uprava za trezor prodala je u aprilu državne zapise nominalne vrednosti 15 milijardi dinara, pri čemu su na svim aukcijama vlasnike stekli svi ponuđeni kratkoročni papiri a dobijeni novac iskorišćen za popunu budžeta.
„Rezultati aukcija ukazuju na to da mehanizmi koje koriste vlada, Ministarstvo finansija i Narodna banka za stabilizaciju i razvoj domaćeg finansijskog tržišta imaju veoma pozitivan efekat”, naglašava Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor.
Po njegovim rečima, „državni zapisi su najsigurniji vid investiranja, pogotovo u vreme ekonomske krize. Pri tom od stabilne prodaje zapisa, pored investitora i finansijskog tržišta, višestruku korist ima i država, jer je to vid finansiranja koji nije izložen deviznom riziku”.
Na jučerašnjoj aukciji trezorski zapisi su prodati po kamatnoj stopi od 15,8 odsto na godišnjem nivou i dospevaju na naplatu 28. jula 2009. godine.
Naredna aukcija državnih hartija od vrednosti biće održana 5. maja.
V. Arsenić
[objavljeno: 29/04/2009]
