Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Avg.2016, 14:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do kraja godine matične knjige u elektronskoj formi
Svi podaci iz evidencija matičnih knjiga do kraja godine biće prepisani i prebačeni u elektronski oblik, a rok za opštine koje taj posao još nisu obavile je 28. decembar, saopšteno je danas iz resornog ministarstva.
Taj rok neće biti produžavan, izjavio je državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak i dodao da na sajtu Ministarstva postoji instrukcija koja olakšava ispunjenje ove obaveze.
"Uspeh modernizacije jednog od najvažnijeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << registra i baze podataka o građanima - matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih u Srbiji, zavisi od niza ključnih faktora počev od odgovarajućih softvera i hardvera, dobre organizacije matičnih područja i rada matičnih službi do pune podrške političkog rukovodstva opštine i grada", rekao je on, prenosi Ministarstvo.
Bošnjak je pohvalio one lokalne samouprave koje su ovaj zadatak uspešno završile.
Taj rok neće biti produžavan, izjavio je državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak i dodao da na sajtu Ministarstva postoji instrukcija koja olakšava ispunjenje ove obaveze.
"Uspeh modernizacije jednog od najvažnijeg registra i baze podataka o građanima - matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih u Srbiji, zavisi od niza ključnih faktora počev od odgovarajućih softvera i hardvera, dobre organizacije matičnih područja i rada matičnih službi do pune podrške političkog rukovodstva opštine i grada", rekao je on, prenosi Ministarstvo.
Bošnjak je pohvalio one lokalne samouprave koje su ovaj zadatak uspešno završile.
Predstavnici tog Ministarstva su održali sastanke sa načelnicima gradskih i opštinskih uprava i ovlašćenim radnicima IKT svih upravnih okruga u Srbiji u vezi sa ovom obavezom, a po Zakonu o matičnim knjigama.
Pomoćnik ministra Natalija Pavlović Šiniković naglasila je da zaposlene u upravi na taj zadatak ne obavezuje samo Zakon o matičnim knjigama, već i volja da vođenje matičnih knjiga prati korak svih reformskih procesa, na putu ka profesionalnoj i modernoj upravi.
Nedavno je i ministarka Ana Brnabić rekla u intervjuu Tanjugu da će paradoksalna praksa da građani na šalterima dokazuju da su se rodili konačno biti iskorenjena, a važan korak je da se podaci koji su i dalje u papirnom obliku, prebace u elektronsku formu. Kad podaci budu u e-obliku, institucije će moći brže i da ih razmenjuju.
Trenutno, iako je Zakon o opštem upravom postupku donet još za mandata prethodne ministarke državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, građanima se i dalje više isplati, kad je reč o provedenom vremenu, da sami "peške" prikupe po institucijama sva potrebna dokumenta, umesto da čekaju da te službe međusobno razmene podatke.
Ako čekaju, službenici će u većini slučajeva, umesto za tri dana, koliko je primera radi potrebno da se izda nov pasoš, koristiti maksimalan rok od 30 dana.
Upitana gde je zapelo i zašto ideja o razmeni podataka među institucijama nije zaživela i u praksi, ministarka Brnabić podvlači da je proces veoma složen, da je elektronska uprava prioritet, kao i da očekuje da će sistem konačno zaživeti za nekoliko meseci.
"Elektronska uprava je jedan od prioriteta ove vlade. Ono što je prethodna vlada dobro uradila jeste usvajanje Zakona o opštem upravnom postupku. Dugo se radilo na tom zakonu, i to je više od 50 odsto posla, a sada ga treba uspešno implementirati", rekla je Brnabić Tanjugu.
Ova stavka, nepostojanje velikog broja podataka u elektronskom obliku, malo je ukočila proces.
"Mnogo podataka je i dalje, takoreći na papiru, a veliki je posao da se oni prebace u elektronsku formu", dodala je ona ističući da je obim posla veliki.
Problem je i to što različite državne funkcije, ministarstva, agencije, lokalne samouprave imaju već svoje elektronske servise, objašnjava ona, ali je zapelo u delu što neki servisi nisu kompatibilni.
"Sada bi trebalo videti koliko čiji servisi mogu da komuniciraju, da bi to zaživelo i da građani ne podnose izvod iz matične knjige rođenih, venčanih i slično. Trebalo bi da, kad odete na šalter i date zahtev za neki dokument, državni službenici mogu da komuniciraju jedni sa drugima, i da to sami prikupe. Svi ti dokumenti su već kod njih", navodi Brnabić.
Preduslov za to je, nastavlja, kompatibilnost elektronskih servisa, o čemu se, kako je rekla, dugo nije razmišljalo.
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, koju je ministarka vodila do imenovanja u vladi, ističu da je suština elektronske uprave, što je bila jedna od preporuka ove organizacije za smanjenje birokratije, da državne institucije rade same, a ne da građani budu njihovi kuriri.
Savetnik u NALED-u Ivan Radak kaže za Tanjug da u praksi razmena podataka funkcioniše, ali ne uvek kako se očekivalo, jer na žalost, institucije i dalje koriste maksimalan rok da prikupe podatke za svakog građanina i da obrade zahtev.
"U nekim slučajevima je to sigurno opravdano, jer podaci koje traže ne postoje u elektronskom obliku, ali u nekim slučajevima sigurno nije opravdano", rekao je Radak.
On je naveo primer da se prilikom vađenja ličnih dokumenata, institucije pravdaju time da moraju da obrade veliku količinu zahteva, i ukazuje da bi rešenje bilo - elektronska razmena podataka, odnosno mogućnost da u realnom vremenu službenici pristupe podacima u nadležnosti drugih institucija.
"U praksi bi to značilo da se utvrdi koja je institucija nadležna za koji podatak, ali i da se zna da je ona odgovorna za tačnost tog podatka. Onda službenik može u realnom vremenu da pristupi bazi podataka te institucije i da bude siguran da je preuzeo tačnu informaciju, da ne mora dodatno da to proverava. To bi omogućilo da ovaj rok od mesec dana bude skraćen", rekao je Radak.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
