Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jun.2015, 09:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cipras predlog kreditora ocenio kao ucenu

Predsednik grčke vlade Aleksis Cipras suprotstavio se danas predlogu kreditora da se Grčkoj odobre sredstva, ukoliko parlament izglasa reforme, navodeći da evropski principi nisu utemeljeni na ucenama i da će se njegova zemlja umesto toga boriti za uzajamno poštovanje, prenosi agencija Rojters.

Kreditori su danas Grčkoj ponudili isplatu 1,8 milijardi evra finansijske pomoći za servisiranje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), ako grčki parlament izglasa reformski >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sporazum, navodi se u dokumentu u koji je Frans pres imao uvid.

"Osnivački principi Evropske unije su demokratija, solidarnost, jednakost i uzajamno poštovanje. Ovi principi nisu zasnovani na ucenama i ultimatumima", rekao je Cipras novinarima posle samita EU, prenela je grčka agencija ANA.

"Pogotovo u ovim presudnim vremenima, niko nema pravo da dovodi u opasnost ove principe. Grčka vlada će odlučno nastaviti da se bori za ove principe, i nastaviće da se bori u ime evropskih naroda i, naravno, u ime grčkog naroda", poručio je grčki premijer.

Agencija Rojters navodi da Atina i njeni poverioci i dalje "tapkaju u mestu" u pregovorima o sporazumu "gotovina za reforme" samo par dana pre isteka roka Atini za isplatu duga Međunarodnom monetarnom fondu, dovodeći Grčku opasno blizu bankrota.

Vikend krajnji rok

Lideri Nemačke i Francuske upozorili su jutros Grčku da mora postići dogovor sa kreditorima na, kako su rekli, odlučujućim sutrašnjim pregovorima evrogrupe kako bi zemlja izbegla bankrot i potencijalni izlazak iz evrozone.

"Moramo nastaviti sa radom jer vreme ističe, a sutrašnji sastanak evrogrupe biće od odlučujućeg značaja. Svi lideri su podržali ideju da sve mora biti urađeno radi pronalaženja rešenja na sutrašnjem sastanku", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel na samitu šefova država i vlada članica Evropske unije u Briselu, prenosi Frans pres.

Istovremeno, francuski predsednik Fransoa Oland obećava pomoć za postizanje "trajnog" sporazuma za Grčku.

Nemačka i kreditori, naročito Međunarodni monetarni fond, strahuju da bi se zvanična Atina mogla previše osloniti na poreze i doprinose za penzije, umesto na kresanje penzija i potrošnje.

Grčka MMF-u do 30. juna treba da otplatiti 1,6 milijardi evra duga, a dogovor sa kreditorima o reformama koje mora da sprovede uslov je za odblokiranje preostale tranše pomoći od 7,2 milijarde evra.

"Verujem da je sutrašnji sastanak ključan, jer 30. juna Grčkoj dolaze na naplatu dugovanja, a još preostaju sastanci nacionalnih parlamenata", kazao je Oland.

Merkel Ciprasu: Prihvatite velikodušnu ponudu kreditora

Nemačka kancelarka pozvala je danas premijera Grčke da prihvati, kako je rekla, velikodušnu ponudu kreditora, kao i da je na Atini sada da preduzme korak u pravcu njenih partnera iz evrozone.

"Napravili smo korak ka Grčkoj. Sada je na grčkoj strani da preduzme sličan korak", izjavila je Merkelova na konferenciji za novinare u Briselu, a prenosi agencija Rojters.

Kreditori su danas, prema pisanju Frans presa, Grčkoj ponudili isplatu 1,8 milijardi evra finansijske pomoći za servisiranje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), ako grčki parlament izglasa reformski sporazum.

"Sredstva će biti isplaćena čim grčki parlament odobri sporazum sa kreditorima i usvoji prvi set zakonskih akcija", navodi se u dokumentu u koji je Frans pres imao uvid.

Po oceni nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, šanse za postizanje sporazuma između Grčke i njenih kreditora su pola-pola.

Šojble je, takođe, kritikovao najnovije predloge Grčke za dobijanje preostale finansijske pomoći, uz poruku grčkim zvaničnicima da i on ima glasače kojima odgovara za svoje postupke.

"Među predlozima Grčke su samo podizanje poreza i povećanje doprinosa za penzije. Bez rezova", izjavio je Šojble na forumu u Frankfurtu koji je organizovao Međunarodni institut za finansije, a prenosi agencija AP.

Varufakis: Atina u nemogućoj poziciji zbog zahteva kreditora

Zahtevi za podizanje poreza i rezanje penzija, koje su kreditori postavili kao uslove za deblokiranje isplate preostale kreditne pomoći Atini, stavljaju Grčku u nemoguću poziciju, izjavio je danas grčki ministar finansija, Janis Varufakis.

"Protivim se podizanju korporativnog poreza, a takođe sam protiv povećanja poreza za hotelske usluge, kao i protiv rezanja penzija ljudima koji žive ispod granice siromaštva", rekao je Varufakis u intervjuu za irski nacionalni radio RTE, prenosi agencija Rojters.

"To su pitanja koja mene i moju vladu stavljaju u nemoguću poziciju, i teraju nas da između zaista teških i loših izbora napravimo loš izbor", naglasio je on.

Iako je Grčka, prema njegovim rečima, odlučna u tome da ostane deo evrozone, ona neće potpisati bilo kakav sporazum sa kreditorima, a naročito onaj za koji oceni da je neodrživ.

Upitan da li je Grčka i dalje suočena sa zahtevima sa kojima se on ne može saglasiti, Varufakis je rekao: "Apsolutno, apsolutno".

"Grčka strana je uradila sve što je u njenoj moći kako bi izašla u susret neobičnim zahtevima institucija. Sada su oni na potezu", poručio je ministar finansija, i dodao da bi nametanje mera štednje uništilo šanse za privredni rast Grčke i otežalo vraćanje dugova.

Traže veći porez na tonažu brodova

Prema dokumentima u koje je Rojters imao uvid, grčki sektor brodskog transporta suočava se sa plaćanjem viših poreza na tonažu i ukidanjem posebnih poreskih olakšica koje je uživao, jer to od Atine zahtevaju njeni međunarodni kreditori, .

Zajedno sa turističkim, sektor brodskog transporta vitalni je generator prihoda za Grčku.

U dokumentu u kom su navedeni koraci koji se očekuju od Grčke navodi se da ta zemlja mora da podigne stopu poreza na tonažu i da ukine olakšice koje odobrava industriji brodskog transporta.

Grčka je, u okviru sopstvenih predloga reformi, takođe predložila podizanje poreza na tonažu i implementaciju poreskog okvira za komercijalni prevoz tereta.

Uprkos finansijskim problemima sa kojima se Grčka suočava, njeni prihodi od brodskog transporta su prošle godine porasli 9,04 odsto u odnosu na 2013. na 13,18 milijardi evra, pokazuju podaci Asocijacije grčkih brodovlasnika.

Sektor brodskog prevoza tereta zapošljava 192.000 ljudi na obali i na brodovima. Preduzetnici iz tog sektora su prošle godine počeli da dobrovoljno da uplaćuju sredstva državi u iznosu od 420 miliona evra godišnje, a u Grčkoj od 2013. postoji porez na kapacitet brodova.

"Saopštili smo državi našu želju da doprinesemo kao strateški važan i produktivan stub privrednog rasta koji je Grčkoj neophodan. Ipak, ne smemo zaboraviti da nam je, s obzirom na snažnu međunarodnu konkrenciju, potreban stabilan zakonski okvir i investiciona sigurnost", izjavio je predsednik asocijacije Teodoros Venijamis.

Grčka flota je na kraju 2014. brojala 3.885 brodova kapaciteta 284,77 miliona tona ili 17 odsto globalnog kapaciteta. Grčki brodovlasnici kontrolišu 26,49 odsto globalne flote naftnih tankera i 18,8 odsto trgovačkih brodova u svetu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Kamatica.com: Grčka mora za vikend da postigne dogovor