Izvor: B92, 23.Feb.2012, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekamo bankrot, pa da reagujemo
Beograd -- Iako je Fiskalni savet upozorio da će javni dug do 2015. dostići 60 odsto BDP, reakcije nadležnih nema, a ekonomisti tvrde da je ovaj scenario moguć i ranije.
Ekonomska javnost se pita da li je moguće da se Srbija približava grčkom scenariju na koji je još pre dve godine upozoravao bivši guverner Radovan Jelašić.
Oglasio se jedino Dušan Nikezić, državni sekretar Ministarstva finansija, istakavši da „ne priznaje takve podatke” koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je objavio Fiskalni savet.
Srbija je neuporedivo manje zadužena nego Grčka, u relativnom smislu skoro četiri puta manje, a u apsolutnom iznosu dug Srbije je manji čak 20 puta od grčkog duga, tako da je u tom smislu svako poređenje Srbije i Grčke krajnje neumesno, kažu u Ministarstvu finansija. Oni dodaju da je javni dug na kraju januara 2012. iznosio 14,47 milijardi evra, odnosno 43,2 odsto BDP
Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, smatra da je procena Fiskalnog saveta optimistična.
Nivo od 60 odsto, po njemu, može da se dostigne mnogo pre 2015. godine. Podseća da Međunarodni monetarni fond očekuje da javni dug bude negde oko 54 odsto BDP-a na kraju ove godine.
Mihajlo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), iskreno priznaje da je zabrinut zbog analize Fiskalnog saveta.
Crnobrnja smatra da ako se ovako nastavi situacija može da se izdramatizuje u relativno kratkom kratkom. A u ekonomiji, napominje Crnobrnja, kratak rok je oko dve godine.
"S obzirom na to da su izbori za tri meseca verujem da aktuelnoj vlasti neće pasti na pamet da pogorša sopstvenu političku poziciju zarad poboljšanja ekonomske situacije" , kaže profesor Crnobrnja.
Ko god da posle izbora sedne u fotelju ministra finansija biće u nezavidnoj poziciji, dodaje. Verovatno će porez na dodatu vrednost morati da se poveća, skočiće i akcize na benzin, duvan i alkoholna pića, procenjuje Crnobrnja.
Kaže i to da će naša zemlja ove godine najverovatnije morati dodatno da se zaduži za još oko milijardu evra, a uslovi na međunarodnom tržištu nisu baš sjajni. On ipak podseća da će, osim pet milijardi dinara koliko Srbija mora da izdvoji za pokrivanje minusa u kasi i dugove, istovremeno imati i novčane prilive. Kaže da prihodi od doznaka, odnosno novac koji rođaci iz inostranstva šalju u zemlju, nije zanemarljiv.
Miroslav Prokopijević, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da nije najbitnije da li je naš dug prekoračio zakonom dozvoljenu granicu, mnogo je važnije da li smo u stanju da ga vratimo.
"Vidim da se ovde igra neka vrsta društvene igre da li su državna zaduživanja iznad ili ispod 45 odsto. A mi smo na pragu grčkog scenarija. Bojim se da ćemo preduzeti nešto tek kad bankrotiramo, a naši problemi će se zaoštriti mnogo pre 2015. godine" , zabrinut je Prokopijević.
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
