Izvor: B92, 29.Okt.2011, 05:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beška: Most "grbav" zbog sleganja
Novi Sad -- Otvaranje novog mosta kod Beške s velikom radošću su dočekali svi koji češće putuju na relaciji Novi Sad - Beograd, računajući na bržu i sigurniju vožnju.
Međutim, nakon pompeznog puštanja saobraćaja preko "brata blizanca", vozači su primetili da im automobili nekako "poskakuju", kao da voze uzbrdo pa nizbrdo, što je probudilo njihovu sumnju u valjanost posla.
U Putevima Srbije kažu da se svi mostovi velikih raspona, posebno betonski, projektuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tako da imaju ozbiljna nadvišenja u sredini raspona da bi se neutralisala vremenska deformacija. Ugib, odnosno vidna deformacija mosta, može se primetiti i na starom beščanskom mostu, mostu Gazela i drugima.
Most kod Beške testirao je ministar Milutin Mrkonjić. Kako, pogledajte u Galeriji
Most je otvorio predsednik Srbije Boris Tadić rekavši da zaslužuje da se o njemu prave pesme i filmovi. Pogledajte Galeriju
Objašnjavaju da je na novom mostu kod Beške namerno formirano nadvišenje od 60 metara, između 150. i 210. metra, jer se očekuje da će u narednih desetak godina most "sesti" od 10 do 15 centimetara.
Most, dug 2.205 metara s 42 polja konstrukcije, odnosno 43 stubna mesta, i širok 15 metara, tri godine je gradila poznata austrijska firma Alpina zajedno s brojnim podizvođačima, među kojima su i naši neimari. Direktor austrijske Alpine i suvlasnik te kompanije Ditmar Aluta Oltjan ponosi se time što su konstrukciju i projekat izradili baš njihovi inženjeri.
Brza traka najosetljivija
U Putevima kažu da je nadvišenje zbog poprečnog nagiba mosta posebno naglašeno u brzoj traci, gde se često vozi prebrzo, i više od 160 kilometara na čas, pa vozilo u sekundi pređe 45 metara, "preleti" nadvišenje i kada se vrati u pređašnji nivo vozači osete da kola "sednu". Savetuju da se vozi sporije pa tog osećaja neće biti.
Međutim, pošto su imali problema oko statike i raznih zakona, izgradnja je počela tek kada je to rešeno, 2008. – kada je most trebalo da bude pušten u saobraćaj, iako su posao dobili još 2006.
Najveći problem bilo je klizište s desne strane Dunava, ali i fundiranje i blizina starog mosta jer se moralo paziti da se statički ne ugrozi. Zato je državna reviziona komisija dva puta vraćala projekat na popravni, uz sugestiju da se angažuju iskusniji stručnjaci.
Iskusni graditelji mostova, među kojima je bio i Ljubivoje Kostić, još pre izgradnje mosta upozoravali su na to da je inženjerski koncept loše postavljen i da je zbog konfiguracije terena i blizine susednog mosta betonski most tehnički teško izvodljiv.
Mnogo bezbolnija bi bila izgradnja čeličnog mosta, kao što je predlagao domaći konzorcijum, s Mostogradnjom na čelu, koji je, osim bolje ponude, imao i nižu cenu, ali su to kreditori odbili s obrazloženjem da nisu navedeni tačni podaci o poslovanju domaćih kompanija.
Tako smo dobili težak most na poroznom terenu pa, iako je klizište dodatno obezbeđeno, most je, za svaki slučaj, nadvišenjem osiguran od sleganja. Konstrukcija mosta je projektovana od prednapregnutog betona i u nju je ugrađeno više od 620.000 kubika betona, odnosno oko 9.700 tona armature, te više od 47 kilometara kablova za prednaprezanje.
Ali, nisu ni temelji slabi. U njih je ugrađeno blizu 27.000 kubika betona, a izgrađeno je više od 13.000 metara šipova prečnika 1,2 metra. U dva glavna rečna stuba, koji nose oznake 42 i 43, pobijeno je 50 šipova po stubnom mestu, dužih od 25 metara.
S kritične desne strane mosta na kojoj je klizište urađena je dodatna potporna konstrukcija za stabilizaciju terena, u koju je ugrađeno 3.655 kubika betona, odnosno 401 tona armature i izvedeno više od 2.400 metara šipova prečnika 1,2 metar.
.jpg)
