Izvor: Blic, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd novi gazda PKB-a
Na oranicama PKB-a, moguće je, uskoro će osvanuti golf tereni ili akvapark, prognozirao je nedavno komentator jednog nedeljnika. Srećom, izgleda da je omanuo. Iz nove srpske vlade stigla je vest da su u toku pregovori o pretvaranju PKB-a u javno preduzeće kojim će gazdovati grad Beograd a ne, kao što su mnogi strahovali, neko od tajkuna koji u zakupu već drže na hiljade hektara državne zemlje.
Postupak privatizacije PKB korporacije u čijoj vlasničkoj strukturi još uvek dominira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << društveni kapital (64 odsto), 35 odsto je državni, a manje od jednog procenta privatni kapital, započet je oktobra prošle godine kada je Agencija za privatizaciju raspisala tender za izbor privatizacionog savetnika. Do danas savetnik nije izabran, a država je, izgleda, rešila da odustane od raspisivanja tendera.
Prvo je ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević izjavio da je državno zemljište u sastavu PKB-a jedino koje se neće naći na licitaciji, a odmah potom stigla je vest da su u toku pregovori Ministarstva poljoprivrede i grada Beograda o pretvaranju PKB-a u javno gradsko preduzeće. Iako je ideja mnoge iznenadila, radi se o tezi koja nije nova i koju već duže vreme zastupa generalni direktor PKB korporacije Miloš Bugarin, koji smatra logičnim da agroindustrijski kompleks, koji se nalazi na 11 kilometara od centra Beograda, bude predat na upravljanje gradu Beogradu.
- Ne bih želeo da se u privatizaciji PKB-a pojave igrači koji tu žele napraviti neku kratkotrajnu, brzopoteznu priču, jer bi to imalo dalekosežne negativne posledice - izjavio je nedavno Bugarin.
Slučajno ili ne, ubrzo nakon informacije o pregovorima Vlade i grada, sa sličnom strategijom privatizacije izašao je i Nezavisni sindikat PKB-a potpomognut Udruženjem malih akcionara Branka Dragaša koji je, po običaju, podgrejao situaciju izjavom da kapital PKB-a iznosi 650 miliona evra, što je osam puta više od vrednosti kapitala prema bilansu stanja iz prošle godine (82 miliona evra).
No, bilo kako bilo, izgleda da je razrešenje sudbine najvećeg giganta srpske poljoprivrede, koji je još 1936. osnovala Kraljevina Jugoslavija, krenulo pravcem sa kojim ekonomisti baš i ne slažu. Naime, naše najveće poljoprivredno dobro raspolaže sa 22.000 hektara prvoklasne obradive zemlje, ali je od toga 17.500 hektara državna zemlja za koju većina ekonomista smatra da treba da bude predmet privatizacije, odnosno prodaje, kao i svako drugo preduzeće. Uostalom, to je i u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, prema kom će uskoro u Srbiji postojati samo dva oblika svojine - državna i zadružna, odnosno privatna.
Zagovornici ideje o pretvaranju u javno preduzeće smatraju da PKB treba izuzeti iz ovog zakona tim pre što pomenutih 17.500 hektara državne zemlje nije opterećeno obavezom da bude nadoknađeno bivšim vlasnicima. Nasuprot tome, ekonomisti, poput Miroslava Prokopijevića, tvrde da oni koji teže da privredu, pa tako i agrar, ostave pod državnom kontrolom, nemaju pojma ni o ekonomskoj teoriji, a nisu ni mnogo putovali po svetu jer bi, inače, videli da u Bugarskoj i Rumuniji država jedva da raspolaže sa desetak, a u Francuskoj i Grčkoj sa tek četiri-pet procenata zemljišta.
Naravno da državna svojina nije najbolji vid gazdovanja zemljištem, priznao je nedavno i ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević. Uprkos tome, i na republičkom nivou, ali i na nivou Vojvodine, tvrde da predlog o pretvaranju PKB-a u javno gradsko preduzeće predstavlja ozbiljnu promenu u odnosu agrarnih vlasti prema ulozi i odgovornosti države u odbrani agrarnog tržišta od tajkunizacije i monopolizacije. Držimo za reč.
Brojke o PKB-u
22.000 ha obradiva zemlja
2.700 broj zaposlenih
22.000 grla goveda
8.600 krava muzara
7.000 tovljenih svinja
40.000 koka nosilja
Najveća farma i najveći tiraž
Već tri godine PKB ima pojedinačno najveću farmu za proizvodnju mleka u Evropi sa izuzetno visokom produkcijom od preko 8.000 litara po kravi. Fenomen je i kompanijski list „Poljoindustrija" koji je u SFRJ izlazio čak u 45.000 primeraka, a i današnji tiraž od 10.000 veći je od tiraža većine „ozbiljnih" srpskih nedeljnika.
Različiti stavovi
Agencija za privatizaciju - prodaja društvenog kapitala tenderom, u toku je izbor privatizacionog savetnika
Društvo agrarnih ekonomista - poljoprivredne kombinate ne treba privatizovati
Privredna komora - treba zadržati tehnološku celinu velikih sistema, pre svih PIK Bečej i PKB-a
Centar za liberalno-demokratske studije - poljoprivrednu zemlju treba prodati, a velike komplekse podeliti na manje celine, ne veće od 50 hektara
Poslovodstvo PKB-a - prodaja u celini, ali isključivo agrarnoj kompaniji spremnoj da ulaže u prerađivačke kapacitete
Miloš Bugarin, generalni direktor PKB-a - podržavljenje, odnosno pretvaranje u javno preduzeće i prepuštanje upravljanja gradu Beogradu
Nezavisni sindikat PKB-a - 51 odsto gradu Beogradu, po 15 odsto radnicima i Privatizacionom registru i 19 odsto prodaja na berzi
Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede - državno zemljište u sastavu PKB-a jedino koje neće ići na licitaciju
