Izvor: B92, 28.Jul.2011, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke SAD: Lideri ne bankrotiraju
Vašington -- Čelnici najvećih američkih banaka su zatražili od predsednika Baraka Obame i Kongresa da postignu dogovor o povećanju granice državnog zaduživanja.
Oni upozoravaju na "veoma teške posledice" ukoliko takav dogovor izostane.
Izvršni direktori banaka "Benk ov Amerika", "Sitigrup", "Goldman Saks", "Džej Pi Morgan Čejs", "Morgan Stenli", "Vels Fargo" i drugih velikih finansijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << firmi su u zajedničkom pismu istakli da odlučno traže da se ove sedmice postigne dogovor.
"Posledice odsustva dogovora po našu privredu, tržište rada - koje je već ionako u teškom stanju, finansijsko stanje američkih kompanija i domaćinstava, kao i liderski položaj privrede SAD u svetu bi mogle da budu veoma teške", istakli su bankari.
Oni su upozorili da bi tehnički bankrot vlade ili sniženje trenutno vrhunskog rejtinga SAD-a predstavljalo "ogroman udarac" za tržište akcija, izazvalo bi slabljenje dolara i ozbiljno ugrozilo krhku američku privredu.
"S obzirom na ovaj veoma realan rizik, vlasti moraju odmah da promene pravac u kojem se kreću na fiskalnom planu, podstaknu poverenje tržišta time što će na vreme platiti sve svoje obaveze i da pokažu da je Amerika demokratska zemlja, sposobna da zanemari razmimoilaženja u stavovima u cilju rešenja naših najvećih problema", navodi se u pismu.
SAD: Demokrate protiv plana štednje
Pedeset tri senatora američkog kongresa tvrde da neće glasati za plan smanjenja budžetskog deficita predsednika Predstavničkog doma Kongresa SAD Džona Bejnera. Pismo sa tom namerom je potpisao 51 senator iz Demokratske stranke i dva nezavisna senatora koja uvek glasaju sa njima.
Predstavnički dom američkog Kongresa trebalo bi danas da glasa o zahtevu republikanaca za smanjenje budžetskih rashoda. Bejnerov plan predviđa da javni troškovi tokom narednih 10 godina budu smanjeni za 917 milijardi dolara, dok bi limit zaduženja bio povećan na 900 milijardi dolara.
Poslednja runda prepucavanja počela je u ponedeljak, kada su Bejner i demokrate iz Senata ponudili dva rivalska plana za postizanje cilja. Bejnerov plan predviđa da se posle šest meseci ponovo postigne sporazum o limitu i usvoje nove mere štednje, što je Obama javno odbio. Hari Rid, vođa demokrata u Senatu, predlaže uštedu od dva biliona i 700 milijardi dolara i podizanje granice zaduženja i posle 2012.
Predsednik Predstavničkog doma Kongresa je morao da već jednom odloži glasanje jer su finansijski stručnjaci izračunali da bi njegovim predlogom rashodi bili smanjeni za 850 milijardi dolara, a ne za 1,2 biliona dolara u narednih 10 godina, koliko je neophodno da bi mogao da se podigne plafon zaduživanja.
Istovremeno, Bela kuća je upozorila da bi predsednik Obama mogao da stavi veto na plan republikanskog čelnika za smanjenje budžetskog deficita, koji ove godine iznosi 1,5 milijardi dolara.
Američki predsednik Barak Obama i ministar finansija Timoti Gajtner već nedeljama ukazuju da će vlada sledećeg utorka ostati bez mogućnosti da pozajmljuje i upozoravaju na teške posledice ukoliko Kongres do tada ne poveća limit za dug koji sada iznosi 14,3 biliona dolara.
Republikanci su pozvali Obamine demokrate na ogromna kresanja budžetskih troškova kako bi se smanjio narastajući budžetski deficit u zamenu za povećanje granice za zaduživanje, ali su odbili bilo kakvo dizanje poreza radi povećanja budžetskih prihoda.
Pogledaj vesti o: Dzej
