Izvor: RTS, 27.Apr.2023, 09:57

Животић за РТС: Разговор Сија и Зеленског битан моменат који најављује нову фазу сукоба у Украјини

Разговор Си Ђинпинга и Володимира Зеленског је битан моменат, рекао је за РТС професор Филозофског факултета у Београду и историчар Александар Животић. Додао је да ће се видети да ли ће то бити прекретница, али да разговор свакако најављује једну нову фазу, као >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << и да је Кина и за Москву од егзистенцијалног значаја.
Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Александар Животић рекао је да је јучерашњи разговор кинеског председника Си Ђинпинга са председником Украјине Володимиром Зеленским битан моменат.
"Да ли ће то бити прекретница, да ли ће отворити нову епоху – видећемо, али свакако најављује једну нову фазу. Ако узмемо у обзир да протеклих 14 месеци готово да није било озбиљнијих мировних иницијатива, сем одређеног турског преговарачког успеха који је дао резултате, пре свега када су у питању техничке ствари, као што је извоз житарица или размена заробљеника", рекао је Животић.
Навео је како је Кина на годишњицу сукоба објавила 12 општих принципа, за који су, како је рекао, неки склони да то назову мировним планом.
"Далеко је то од мировног плана. То су општи принципи. Један будући оквир на коме Кина инсистира, не само у овом преговарачком процесу, већ и уопште када су у питању будући међународни односи. Председник Си је посетио Москву, потом је био и кинески министар одбране у Москви. Тада је још најављен, када је Си био у Москви, разговор са Зеленским. Он се сада десио. Видимо оптимизам на свим странама", навео је Животић.
Објаснио је да Кина има велики ауторитет као велика сила, друга економија света, стална чланица Савета безбедности УН и да је заузела став благонаклоне неутралности према Русији, иако се често очекивало да ће у потпуности стати иза Русије.
"Она није затварала своје линије комуникације са Кијевом, а сада се ти односи подижу на виши ниво. Видите да је украјинска страна ово једва дочекала. Ово сада појачава њену преговарачку позицију. Дакле, одмах је одређен нови амбасадор у Кини. То је човек који је био министар у влади. Види се да се да је највиши могући ауторитет будућем представнику Украјине у Кијеву. Кина је одредила свог специјалног представника који ће се бавити будућим разговорима", рекао је професор.
Додао је да ће се сада видети како ће преговарачки процес почети и да ли ће моћи да дâ резултат у догледном року.
"Кина је за Москву од егзистенцијалног значаја" Професор Филозофског факултета је објаснио да су односи између лидера важни за односе између земаља, али да су интереси оно што диктира те међусобне односе и њихову суштину.
"За Москву Кина је, не од стратешког и виталног значаја, већ у овим условима када постоји апсолутни зид према западном свету, не само према Европи, већ и према Северној Америци, Кина за Русију има егзистенцијални значај. То се види и из самих међусобних односа, али статистика говори томе у прилог колико су међусобни економски односи ојачали. Русија настоји да једноставно сада компензује губитак са западних тржишта у Кини. То није ни једноставно ни лако. Питање је да ли је могуће у неком средњем или дужем року то у потпуности заменити", истакао је Животић.
Додао је да је Русија успела да преко Кине набави све битне компоненте које њеној привреди омогућавају да амортизује удар санкција, пошто су сви економски параметри негативног карактера и не обећавају светлу будућност.
Процењује се да је Украјини од почетка рата послата помоћ у наоружању и опреми вредна 70 милиона долара. Животић је рекао да је, уколико се израчунају неки индиректни инпути, можда и већа и тога.
"Треба додати и огромну економску и финансијску помоћ која стиже у Украјину, а ако узмете у обзир још и трошкове који се тичу збрињавања огромног броја избеглица, видећете да су то стравични трошкови", навео је Александар Животић.
Додао је да, када се гледа Запад, постоји уверење да је то једна апсолутно кохерентна целина, али да је природа тог савезништва таква да свака велика сила има одређене интересе који се разликују.
"Једну групацију чине САД и Велика Британија, а другу пак Немачка са већим делом европских савезника. Француска политика је ту нешто блажа и нешто отворенија према Русији, али имате Источну Европу која сада поново после много година настаје и формулише се као посебан ентитет. Баш под тим називом Источна Европа која постаје, као после Првог светског рата, некаква нова Керзонова линија у односу на Русију и која представља директну зону једног, слободно се може рећи, ексклузивног америчког утицаја и то је једна зона која се простире од Балтика до Црног мора и Егеја и где САД имају пресудан, пре свега, утицај безбедносног карактера, а потом и економског", напоменуо је Животић.
"Западу посредовање Пекинга одговара само до једне линије" Оценио је да Запад поздравља посредовање Пекинга, али да им то одговара само до једне линије.
"Све зависи од тога како ће се даље ићи, какву ће политику заступати Кина. Оно што је за Запад тренутно битно, то је заштита њихових, а потом и украјинских интереса. Та позиција се заснива на следећем: поштовање територијалне целовитости и интегритета Украјине, што значи повратак на границе из 1991. године, без икаквог замрзавања конфликта или некаквог привременог решења", истакао је професор Животић.
Говорећи о извози жита, Животић је оценио да би у неком тренутку морало да дође до договора.
"Русија је огроман произвођач и извозник житарица. Украјина такође. Европске земље су такође значајни произвођачи. Оне углавном задовољавају сопствене потребе. Сада се појавила велика количина украјинског жита на тржишту. То је оборило цену. Ускоро иде нова сезона и нова жетва. То свакако спушта и будућу цену и то је разлог зашто је ограничен у једном моменту био чак и транзит, не само трговина, нарочито на простору источноевропских земаља које јесу значајни произвођачи", навео је Животић.
Додао је да сукоб није само војног карактера, већ да има и своју информациону и економску страну, а на питање ко ће победити у прехрамбеном рату, Животић је рекао да ће се постићи компромис, пошто су егзистенцијалне ствари у питању.
"Проблем су пре свега афричке земље и недостатак житарица може изазвати глад. Изазвати глад на том простору значи изазвати будућу мигрантску кризу са којом ће Европа морати да се сусретне. Евентуално, дакле у том случају, тај проблем ће морати да се решава на једном много ширем нивоу", навео је Животић.
Истакао је да ће све зависити од развоја ситуације на терену, што ће се, како је навео, видети у наредним недељама када се атмосферске прилике промене и када ће се, очигледно, интензитет борбених дејстава повећати на том терену.

Nastavak na RTS...