Izvor: RTS, 07.Mar.2016, 13:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zapadni Balkan može biti deo rešenja i evropskih pitanja

Migrantska kriza je pokazala da zapadni Balkan može biti deo rešenja brojnih pitanja s kojima se Evropa danas suočava, smatra Tanja Miščević, sociolog Vladimir Vuletić konstatuje da samo zajednički nastup zemalja regiona donosi i svakoj pojedinačno rešenja, dok ambasador Nemačke ističe posvećenost Bundestaga pitanju zapadnog Balkana i njegovom mestu u EU.
Svi oni govorili su na skupu "Konsolidacija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << evropske ideje na Zapadnom Balkanu", koju organizuju Beogradski fond za političku izuzetnost i Fondacija Fridrih Ebert, a šefica pregovaračkog tima Srbije o članstvu u EU Miščević konstatovala je, obrazlažući svoju tezu, da zemlje regiona možda nisu odlučujući faktor, ali da se bez njih ne može naći pravo i dobro rešenje.

Miščević je ocenila i da pozicijski dokument poslanika Socijaldemokratske partije u nemačkom Bundestagu o evrointegracijama zemalja regiona, predstavlja mračnu sliku situacije iz 2015, dodajući da nije saglasna sa svim primedbama i da se iza svake od konstatacija u njemu može staviti jedno "ali...".
Kako je objasnila, migrantska kriza je pokazala da zapadni Balkan može biti deo rešenja, ali ne samo za to, već i za druga pitanja, poput energetske unije, globalne strategije spoljne politike i politike bezbednosti.
Prema njenim rečima zemlje zapadnog Balkana nisu odlučujući faktor, ali te politike se ne mogu sprovesti na zadovoljavajući i najbolji način bez razumevanja regiona i onoga što se u njemu dešava.
Sociolog Vladimir Vuletić je istakao da su problemi Balkana takvi da se nalazimo u začaranom krugu u kojem loša ekonomija predstavlja problem da se razviju demokratske institucije.
"Dobra stvar u tome je što se iz začaranog kruga možda može izaći, i gde god da krenemo biće bolje. Ali bez poverenja u regionu i jedinstvenog nastupa teško da ijedna zemlja može bilo šta da uradi. Pitanje je samo kako to poverenje da se izgradi", zapitao je Vuletić.
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman ocenio je da održavanje skupa pokazuje posvećenost Bundestaga pitanju zapadnog Balkana i njegovom mestu u EU.
Ditman je dodao da je Nemačka potpuno posvećena agendi iz Soluna i pitanju članstva zemalja zapadnog Balkana u EU, ističući da je na početku njegovog mandata u Beogradu u posetu Srbiji došla nemačka kancelarka Angela Merkel koja je otvoreno pružila podršku našj zemlji na putu evrointegracija.
Konstatujući da Srbija napreduje u dobrom pravcu, Ditman je podsetio da su u decembru otvorena dva poglavlja, i da nemačka vlada daje punu podršku da se u prvoj polovini ove godine otvore još dva - 23 i 24.
"Reč je o bezbednosti i vladavini prava. Ne radi se o nečemu što Srbija i druge zemelje u regionu moraju da rade zbog Brisela, već moraju zbog sebe i transformacije svog društva. Zato je veoma važno dati punu podršku tome", rekao je Ditman.
Kada je reč o privredi nemački ambasador je istakao da je u Srbiji došlo do niza veoma vazznih reformi.
"Veoma je važno da se s njima nastavi, ali i da se obezbedi fokus na vladavini prava", rekao je Ditman.
Nemački ambasador je objasnio da je to veoma važno zbog direktnih stranih investicija, koje traže pouzdanost, stabilnost, funkcionalno pravosuđe.
Govoreći o regionalnoj saradnji, ambasador Nemačke je podvukao daje Berlinski proces od izuzetnog značaja jer pruža podršku saradnji među zemljama zapadnog Balkana.
Inicijativa SPD Nemačke za brže pristupanje Balkana EU 
U dokumentu Kluba poslanika Socijaldemokratske partije u nemačkom parlamentu od Savezne vlade se traži da sledi tri glavna cilja kad je reč o pridruživanju regiona Zapadnog Balkana EU - da se unese novi zamah u taj proces pristupanja, da se poboljša privredni razvoj i da se jača demokratija i civilno društvo.
U dokumentu koji je predstavljen na skupu "Konsolidacije evropske ideje na Zapadnom Balkanu" konstatuje se da jasna perspektiva za pristupanje regiona Zapadnog Balkane nestaje, a da je spremnost za reforme političkih elita pojedinih zemalja umanjena od 2003. godine, kad je svim držvama regiona bila zagarantovana perspektiva pristupanja Uniji.

Navodi se da se 2015. godine Balkan nalazi pred velikim izazovima, kao što su korupcija, nepotizam, koji su u znatnoj meri prisutni u društvuma, zatim nerazjašnjena međudržavna pitanja, netransparentnost političkih odluka, manjkavost političkih sistema, teška privredna situacija.
"Ovi nesavladani izazovi ograničavaju stabilnost u regionu. Društveni mir je ugrožen, etnički konflikti bi takođe mogli ponovo da buknu. Ljudi na Zapadnom Balkanu gube veru u evropsku budućnost. Prevelik broj čak podleže dodvoravanju međunarodnog terorizma. U ovakvom stanju, Zapadni Balkan postaje žarište izbegličkih kretanja", navodi se u dokumentu, uz napomenu da je međunarodna finansijska kriza snažno pogodila države Zapadnog Balkana.
Kad je reč o novom zamahu u procesu pristupanja, u dokumentu se ističe da je potrebno dinamičnije oblikovati pristupne pregovore.
"Trebalo bi olakšati otvaranje pojedinih poglavlja, a da se pri tome ne ublažavaju postojeći uslovi za pristupanje", navodi se u dokumentu.
Potrebno je, dodaje se, oživeti pojedine pristupne procese sa zemljama regiona, a u tom cilju moraju se poslati jasni politički signali.
Takođe, kandidatima za pristup EU koji se nalaze pred posebnim preprekama treba pomoći u pronalaženju pragmatičnih rešenja, navodi se u dokumentu, a kao primer se navodi odnos Beograda i Prištine i spor Makedonije i Grčke oko imena.
U dokumentu se navodi da je važno podstaći regionalnu političku saradnju.
Kad je reč o privrednom razvoju, potrebno je voditi borbu protiv korupcije, zaključiti konkretne mere za izgradnju infrastrukture, podsticati ulaganja, podsticati regionalnu privrednu saradnju, inovacije.
U dokumentu se navodi da privredni razvoj treba da služi ljudima i da je potrebno izgraditi moderne, strukovne obrazovne ustanove, kako bi se mladima otvorilo više perspektiva.
Govoreći o trećem cilju jačanja demokratije i civilnog društva, poslanici SPD-a u Bundestagu ističu značaj demokratskih promena, podsticanja civilno-društvenih snaga, borbe protiv nacionalizma.
"Rastući nacionalizam je problem širom Evrope. On zbog secesionističkih ratova prošlosti pronalazi plodno tlo na Zapadnom Balkanu. S jedne strane nam je potrebna evropska strategija za borbu protiv nacionalizma, a s druge strane na Zapadnom Balkanu postupamo protiv nacionalizma ukoliko se zalažemo za jačanje demokratskih snaga za nezavisne kritičke medije, i za proces prerađivanja prošlosti", navodi se u dokumentu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na RTS...