Izvor: Kurir, 17.Apr.2011, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VREME JE ZA VASKRS KNEZA PAVLA!
BEOGRAD - Srbi uvek ostaju bez najboljih, i posle toga dočekaju najgore! Ovo je naše prokletstvo.
To nam se desilo 1389, kad smo na Kosovu izgubili najvrednije što je Srbija imala. Usledili su vekovi ropstva i nacionalne bede.
Istorija se ponovila sredinom dvadesetog veka, pred Drugi svetski rat. Na čelu Srbije bio je najobrazovaniji i najmudriji vladar kojeg smo ikad imali, knez Pavle Karađorđević.
Situacija u svetu bila je složenija nego ikad: velike >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sile su zveckale oružjem, a kasnije i otpočele najkrvaviji sukob u istoriji, ostali su tražili svoje mesto u globalnoj slagalici strave. Neki mali narodi, s mudrim vladarima na čelu, sačuvali su svoje zemlje i svoje ljude, a neki, vođeni avanturistima, pretrpeli su udarce od kojih se još nisu oporavili. Nažalost, Srbija je bila među ovima drugima.
Knez Pavle Karađorđević bio je jedan od retkih koji su uspeli da sagledaju celu situaciju, umom, a ne emocijama, logikom, a ne strašću. Pavle je uvideo da bi svako srljanje u rat, na bilo kojoj strani, značilo pogrom i uništenje srpskog naroda, i radio je sve što je bilo ljudski moguće da zaustavi one koji su, izvikujući bučne parole, bili spremni da šalju tuđu decu u smrt.
Nažalost, usud najpametnijih je da im sudbine budu i najtragičnije. Malo ko je prepoznao mudrost kneza Pavla. Tumačili su je kao slabost, kao kukavičluk.
Srbima je trebalo punih sedam decenija da shvate da strategija kneza Pavla nije bila ni slabost, ni kukavičluk, nego jedina koja je vodila očuvanju srpskog naroda i srpskog duhovnog bića. Danas je, konačno, to svima jasnije ali, na žalost svih nas, za tih sedam decenija platili smo ogromnu, sudbonosnu cenu sopstvenom neznanju: milioni Srba su ubijeni, izgubili smo svoje mesto u Evropi, nacionalni duh nikad nismo vratili.
Nenarodni komunistički režim je Pavla, posle Drugog svetskog rata i najveće golgote Srba u istoriji, proglasio za zločinca i izdajnika.
Kurir danas, tačku po tačku, obara presudu komunističkog suda i vraća knezu Pavlu mesto u istoriji koje zaslužuje.
Komunistička optužba Kriv je!
„Zaključio je Trojni pakt sa silama Osovine.“
Odbrana Pavla Nije kriv!
U datim istorijskim okolnostima to je rešenje bilo jedino racionalno. Jedna po jedna, države u Evropi padaju pod nemačku vlast, a Društvo naroda i zapadne sile ćute.
Za ovo vreme Vladko Maček već uveliko tajno pregovara s Musolinijem: rađa se NDH.
Pavle je svestan da mora da ojača vojsku i 1940. šalje tajnu delegaciju u SAD, zbog kupovine savremenog naoružanja. Nažalost, misija propada. Za ovo vreme nemačka vojska je već u Bugarskoj i Rumuniji, tako da je Srbija faktički opkoljena. Pavle uspešno pregovara i primorava Nemce da mu ponude i vojnu neutralnost, što dotad nikome nisu ponudili. Na kraju, Hitler prihvata da nemačkim trupama ne bude dozvoljen čak ni prolaz kroz Jugoslaviju. Na drugoj strani, ministar vojni general Pešić izveštava Pavla da bi svaka vojna avantura značila samoubistvo. Pod svim ovim okolnostima, cela vlada glasa za pristupanje Trojnom paktu. Paktom su garantovani suverenitet i integritet Srbije, a nije dozvoljen prelazak nemačkih trupa preko naše zemlje, pa čak ni železnicom! Jugoslavija je, zahvaljujući upornosti Pavla, dobila uslove kakve nije imala nijedna zemlja u Evropi!
Nažalost, 26. marta objavljeni su detalji Trojnog pakta. Sledećeg dana, 27. marta, održane su velike demonstracije, uz pomoć britanskih obaveštajaca, vlada je raspuštena, a knez Pavle je uhapšen.
Za istoriju ostaje njegovo proročko pitanje: „Jadni Srbi, šta će biti s njima?“
Ovo je knez Pavle Karađorđević
1893. Rođen u Petrogradu, od kneza Arsena Karađorđevića i kneginje Aurore Pavlovne Demidov di San Donato
1895. Roditelji mu se razvode
1896. Prelazi da živi kod strica, kneza Petra Karađorđevića
1903. Stric Petar proglašen za kralja Srbije
1904. Primljen u srpsko državljanstvo. Postaje član Kraljevskog doma
1913. Upisuje se na Oksford
1914. Učestvuje u ratu, kao potporučnik
1923. Ženi se kneginjom Olgom, ćerkom grčkog princa Nikole
1924. Rađa mu se sin Aleksandar
1925. Seli se u Beograd, u Stari dvor
1928. Rađa mu se drugi sin, Nikola
1934. Posle atentata na kralja Aleksandra, Pavle je postao namesnik
1936. Dobija ćerku Jelisavetu
1941. Posle potpisivanja Trojnog pakta, zbačen s vlasti vojnim pučem, proteran iz zemlje, odlazi u Keniju
1943. Seli se u Južnu Afriku
1948. Seli se u Švajcarsku
1954. U saobraćajnoj nesreći gine mu sin Nikola
1976. Smrt
Komunistička optužba Kriv je!
„Po preuzimanju namesničke vlasti pogazio je Ustav.“
Odbrana Pavla Nije kriv!
Koji Ustav? Zbog konfuzne pravne situacije pred Drugi svetski rat nije ni bilo jasno koji su propisi uopšte na snazi! Ustav iz 1931. bio je, zbog sporazuma s Hrvatima, stavljen van snage. Nigde u presudi nije ukazano na tačan propis koji je knez Pavle prekršio, čime se krši pretpostavka nevinosti!
Komunistička optužba Kriv je!
„Uzeo je celokupnu vlast u svoje ruke i ignorisao narodne predstavnike.“
Odbrana Pavla Nije kriv!
Ovo je potpuna neistina! Pavle je radio baš suprotno: radio je sve da okupi sve relevantne predstavnike naroda - političke stranke, i trudio se da udovolji svačijim zahtevima, a sve ovo u diplomatskom paklu koji je vladao pre Drugog svetskog rata. Uspeo je da u politički život vrati predstavnike Hrvata i Slovenaca, uprkos insistiranju Hrvata na „rešavanju hrvatskog pitanja“ i podstrekivanju ovoga od strane fašista i nacista u Nemačkoj i Italiji.
Vladko Maček, lider Hrvata u predratnoj Jugoslaviji, prvo 1939. potpisuje sporazum sa Dragišom Cvetkovićem o „privremenom rešenju Hrvatskog pitanja“, a zatim, posle puča i zbacivanja kneza Pavla i Cvetkovića 1941, učestvuje u pučističkoj vladi generala Simovića, s namerom da izazove rat i time ostvari nezavisnost velike Hrvatske.
Otkad je Pavle skinut s vlasti
6. april 1941. Jugoslavija ulazi u rat u kojem je ubijeno 1.800.000 ljudi, od čega ubedljivo najviše Srba
1945. Dolazak nenarodnog komunističkog režima na vlast; uvod u propadanje srpskog nacionalnog bića tokom narednih 45 godina
1945-1992. Jugoslavija je ostala između Istoka i Zapada
1945-1992. Srpska pravoslavna crkva je gotovo ugušena, Srbi su izgubili duhovni identitet
1945-1992. Srbi su prestali da se množe. Posle gubitka duhovnog vođstva i zaglibljenja u komunističku ideologiju, više Srba umire svake godine nego što se rodi
1945-1992. Kosovo je od oblasti s većinskim srpskim stanovništvom danas postalo međunarodni protektorat koji je proglasio nezavisnost, zahvaljujući prinudnom iseljavanju Srba i podršci Albancima od strane komunista
1991. Počinju krvavi ratovi i raspad Jugoslavije; Srbi iz Hrvatske su proterani u akciji „Oluja“, Bosna i Hercegovina prolazi kroz brutalan građanski rat, Srbi su proterani s Kosova, a Srbija demonizovana u očima sveta
1945-danas Jugoslavija i Srbija su bile politički i ekonomski nesvrstane, u društvu sa siromašnim afričkim i azijskim zemljama
Komunistička optužbaKriv je!
„Bio je zadojen ‘neodoljivom mržnjom’ prema SSSR.“
Odbrana PavlaNije kriv!
Komunistička komisija određuje stepen afekcije Pavla prema nekoj državi; ovo nije objektivno dokazivo, niti pravno relevantno! Uzgred, po majčinoj lozi (porodica Demidov), knez Pavle je bio Rus! Dalje, diplomatski odnosi Jugoslavije i SSSR uspostavljeni su za vreme njegovog namesništva, 1940. godine!
Komunistička optužba Kriv je!
„Sistematski je sprovodio sabotažu, a potpisivanjem Trojnog pakta doprineo je agresivnom ratu sila Osovine.“
Odbrana Pavla Nije kriv!
Da neko „sprovodi sabotažu“ i da „doprinosi agresivnom ratu“ kontradikcija je, i logički i suštinski. Ova optužba je potpuno besmislena!
Da je Pavle ostao na vlasti
6. april 1941. Jugoslavija bi ostala neutralna. Srbija bi sačuvala živote svojih ljudi
1942-1945. Srbi bi ostali ujedinjeni
1945. Komunisti nikad ne bi postali ozbiljna pretnja Bili bismo deo Zapada
1945-1992. Ekonomija bi bila tržišna, integrisana u tržište Zapada, uz visok životni standard građana
1945-1992. Srpska pravoslavna crkva bi postala vrhovni duhovni autoritet, temelj zdrave i prosperitetne nacije
1945-1992. Srbi bi zadržali visok prirodni priraštaj koji su nekad imali. Umesto sedam miliona, danas bi nas bilo 17 miliona
1945-1992. Kosovo bi ostalo većinski srpsko, zahvaljujući prirodnim bogatstvima i stranim investicijama bilo bi jedan od najbogatijih regiona u Srbiji
1991. Jugoslavija se ne bi raspala, jer bi bila ekonomski prosperitetna, politički zrela i sređena monarhija; umesto 23 miliona, 1991. godine, imala bi 30 miliona stanovnika, u velikoj većini Srba (najviše ih je poginulo u Drugom svetskom ratu, a i prirodni priraštaj im je najviše opao)
1945-danasJugoslavija (Srbija) bila bi jedna od osnivača EU, jedan od osnivača NATO, zemlja s visokim životnim standardom i važnim mestom na svetskoj političkoj sceni
Sud istorije dr Oliver Antić, profesor Pravnog fakulteta
- Knez Pavle je bio najkulturniji Srbin, a njegova istorijska uloga u našoj zemlji sasvim je očigledna. U svakom slučaju, on je pozitivna istorijska ličnost, a ne zločinac kakvim je predstavljen zahvaljujući komunistima. Cilj Brozovog osvajanja vlasti bilo je uništenje svih viđenijih Srba, kao što je bio, recimo, slučaj s pravnikom i istoričarom Slobodanom Jovanovićem, profesorom Beogradskog univerziteta, predsednikom Srpske kraljevske akademije, najznačajnijim srpskim pravnim piscem i teoretičarem države u 20. veku.
Uostalom, zna se ko je platio državni udar. Proterivanje kneza Pavla iz Srbije jedna je od tragedija srpske istorije, i razlog što se i dan-danas oseća „Brozova mrtva ruka“ nad Srbijom. Da nije došlo do tadašnjeg puča, sačuvali bismo nekoliko miliona Srba, NDH ne bi postojala, a integritet naše zemlje ostao bi očuvan. Kasnije bi bila uspostavljena parlamentarna monarhija, a danas bismo bili negde na nivou Španije, Belgije ili Švedske. Da smo kroz rat prošli kao što su prošli Rumuni, Mađari ili Bugari, ne bi bilo zuluma na Kosovu, stradanja od ustaške kame - kaže Antić.
dr Predrag Marković, istoričar
- Prava je tragedija takvog čoveka proglasiti zločincem! On ni na jedan način nije simpatisao fašiste, kao što mu se nametalo, nego je realno sagledao situaciju i doneo procenu da je potpisivanje Trojnog pakta u pomenutoj situaciji bilo najbolje i najbezbolnije rešenje za Srbiju. Ne možemo ni da pretpostavimo šta bi se desilo da je knez Pavle ostao u Srbiji, da nije pučem zbačen s vlasti i proteran iz zemlje jer, s druge strane, potpisivanje pakta nikako nije značilo da će ugovor o nenapadanju biti ispoštovan, kao što je bio slučaj s Poljskom i SSSR - kaže Marković za Kurir.
dr Slavenko Terzić, istoričar
- Knez Pavle Karađorđević je nesumnjivo značajna ličnost u srpskoj istoriji. Bio je veoma obrazovan, odmeren čovek, s izraženom državotvornom svešću. Nedavno objavljivanje knjige dr Davida Albale, koju je priredio dr Đorđe Lopičić, baca novo svetlo na istorijsku ulogu kneza Pavla. Naime, knez Pavle je 1939. godine poslao dr Albalu u SAD, u strogo tajnu misiju, da obezbedi zajam kako bi od SAD bilo kupljeno oružje za vojsku Kraljevine Jugoslavije. To je bilo potrebno radi odbrane od predstojeće agresije nacističke Nemačke i fašističke Italije. Knez Pavle je čak maja 1939. godine u Parizu lično preneo zahtev za kupovinu američkog oružja Bulitu, ambasadoru SAD u Parizu.
Sve to govori, naravno, da knez Pavle nije bio izdajnik, da je realno procenjivao stanje međunarodnih odnosa uoči Drugog svetskog rata i pripremao odbranu od agresije - rekao je Terzić.
