Izvor: Studio B, 05.Okt.2011, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Civilizacijsko ostvarenje
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je 5. oktobar "demokratsko i civilizacijsko ostvarenje" posle koga se vlast u Srbiji nikad više neće osvajati na ulici, nego na izborima, što ne znači da će se vlast na predstojećim izborima promeniti.
"Dobra posledica 5. oktobra je da smo učvrstili demokratiju i demokratske institucije i više nikada neće biti potrebno da se vlast uspostavlja kroz proteste građana i velike rizike, već na jednostavnim izborima, ali to ne znači >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << da će doći do promene vlasti na sledećim izborima", rekao je Tadić prilikom posete aerodromu "Morava" u Lađevcima kod Kraljeva.
Tadić je podsetio da je 5.oktobra bilo neophodno uspostaviti demokratsku vlast koja je na izborima dobila legitimitet i da je tada bila potrebna i dodatna energija da se tadašnja vlast ubedi da mora doći do smene. Prema njegovim rečima, posle 5. oktobra, Srbija je postala slobodna zemlja, ali problem je u tome što nije promenjen sistem vrednosti.
"Mi nismo dovoljno promenili sistem vrednosti i to je najveće razočaranje. Oni koji poznaju ljudsko društvo znaju da u 10 ili 11 godina nije moguće promeniti kulturu, niti je moguće posle 10 godina razaranja izvršiti kompletnu promenu sistema u narednih 10 godina", ukazao je Tadić.
On je konstatovao da ljudima nije "dovoljno objašnjeno" u kakvim okolnostima živimo i zato su, kako je rekao, ponekad očekivanja nerealistična. "Ako se tome dodaju greške svih vlada od 5. oktobra 2000. do danas, i naše večno uverenje da je svaka prethodna vlada bila bolja od postojeće, onda nam 5. oktobar danas izgleda ovako kako nam izgleda: pomalo smo nezadovoljni, neki su jako razočarani, neki su očekivali mnogo više... ali, tako vam je to u životu", rekao je Tadić.
Ne smemo da se predamo i moramo, poručio je, da idemo dalje i da znamo šta nam je cilj. "Cilj nam je da rešimo konflikte u regionu, da podignemo ekonomiju i zaposlimo ljude i da idemo prema članstvu u Evropskoj uniji ne da bismo se formalno učlanili, nego da bismo poboljšali konkurentnost i kvalitet našeg društva. To su jednostavni politički ciljevi u narednih 10 godina", zaključio je Tadić.
Jedanaest godina od petooktobarskog prevrata
Danas se navršava 11 godina od masovnog protesta pristalica Demokratske opozicije Srbije (DOS) kojim je iznuđeno povlačenje sa vlasti dotadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Petooktobarski protest u centru Beograda, ispred zgrade Doma narodne Skupštine, organizovan je pošto je izborna komisija osporila pobedu kandidata DOS-a Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ, održanim 24. septembra 2000.
Mada su brojni nezvanični izvori utvrdili da je Koštunica u prvom krugu izbora odneo ubedljivu pobedu nad protivkandidatom Miloševićem, izborna komisija je saopštila da je kandidat DOS osvojio 49 odsto glasova i najavila novi krug glasanja.
Koalicija 18 opozicionih stranaka je, sa druge strane, tvrdila da je Koštunica osvojio 52,54 odsto glasova i odbacila svaku mogućnost održavanja drugog kruga izbora.
DOS je u znak odgovora zakazao protest pod motom "Srbija u Beogradu", a Miloševiću dao ultimatum da do 5. oktobra u 15 sati prizna poraz. Ultimativno su zatražene i ostavke čelnih ljudi Radio-televizije Srbije (RTS).
Procene o broju učesnika protesta u centru Beograda se razlikuju, ali sigurno je da je to bio najmasovniji skup ikada organizovan protiv Miloševićeve višegodišnje vladavine.
Na protestu su, pored Beograđana učestvovale desetine hiljada građana iz unutrašnjosti, koji su organizovano, autobusima i privatnim automobilima, stigli do glavnog grada.
Policijske snage su tokom dana bezuspešno pokušavale da zaustave kolonu demonstranata na lokalnim i regionalnim pravcima u unutrašnjosti Srbije, ali i na gotovo svim prilazima Beogradu.
Demonstranti su, pošto je vreme za ispunjenje ultimatuma isteklo, upali u zgradu Savezne skupštine koju su obezbeđivale malobrojne policijske snage, a potom su zauzeli policijsku stanicu u Ulici majke Jevrosime i delimično spalili prizemlje i prvi sprat zgrade RTS.
Tokom dana je pred demonstrante na platou ispred Savezne skupštine stigao konvoj oklopnih vozila Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti, čiji su se pripadnici, pod punom ratnom opremom, rukovali sa okupljenim građanima.
Milošević nije, kako je zatraženo, izborni poraz priznao 5. oktobra, ali je to učinio narednog dana.
Posle susreta sa Koštunicom 6. oktobra u ranim večernjim satima, Milošević se oko 22 časa preko jedne beogradske privatne televizije obratio građanima i javno priznao poraz na predsedničkim izborima.
Milošević je tada čestitao pobedu Koštunici i izjavio da će se po povlačenju sa javne funkcije posvetiti porodici, naročito unuku Marku.
Milošević je, međutim, 1. aprila iduće godine uhapšen, u junu izručen Haškom tribunalu za ratne zločine počinjene na protoru bivše Jugoslavije, u čijoj je zatvorskoj jedinici tokom suđenja i umro u martu 2006.godine.
Koštunica je 7. oktobra 2000. položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao prvi demokratski predsednik SRJ.
Prema zvaničnim podacima, Koštunica je dobio 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova, a Milošević 1.826.799, ili 37,15 odsto glasova.
Uporedo sa predsedničkim izborima, 24.septembra su održani i izbori za poslanike Skupštine SRJ i Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine, na kojima je DOS, takođe, odneo pobedu.
Petooktobarski protest je imao i svoje žrtve - aktivistkinja Demokratske stranke Srbije (DS S) Jasmina Jovanović poginula je kada je pala pod bager, a učesnik protesta Momčilo Stakić preminuo je od srčanog udara. U sukobima s policijom povređeno je 65 građana.
Sintagma "petooktobarske promene" se u savremenom političkom žargonu koristi kao međaš kojim se hronološki razdvajaju dve ere postkomunističke istorije Srbije: nedemokratska i demokratska.
Iako je Srbija u demokratiju formalno zakoračila zajedno sa ostalim republikama bivše SFRJ, prvi demokratski izbori, po evropskim standardima, u njoj su održani 23. decembra 2000., i bili su tekovina petooktobarskih promena.
Na tim izborima je, posle dvomesečne vladavine "prelazne vlade", koju su činili predstavnici DOS, Srpskog pokreta obnove (SPO) i Socijalističke partije Srbije (SPS), volja građana izražena u oktobru konačno dobila svoje uobličenje u sastavu parlamenta i vlade - na čijem čelu se našao prvi demokratski premijer posle 1945. godine Zoran Đinđić.
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica
