Izvor: Politika, Fonet, 27.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi ponovo rado idu u vojnike
Manje interesovanje za civilno služenje vojnog roka zbog strože kontrole
Dvadesettrogodišnji Beograđanin Nikola Milenković sprema se da reguliše vojnu obavezu čim diplomira i to na klasičan način – pod oružjem, u uniformi.
– Poenta je da se naučiš na odgovornost, poštovanje autoriteta, skroman život, nerazmaženost... Ako se izuzme osnovna škola, u kasarni se obično sklapaju najčvršća prijateljstva, za ceo život – ističe Nikola >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za „Politiku”.
A statistika pokazuje da naš sagovornik u svojoj želji da služi vojsku pod oružjem nije nimalo usamljen. Naime, kako je u subotu izjavio ministar odbrane Dragan Šutanovac, čestitajući u Somboru zakletvu vojnicima septembarske klase, otkad je krajem 2003. u Srbiji uvedena mogućnost služenja civilnog vojnog roka, prvi put je više kandidata istaklo želju da služi vojsku u uniformi nego što ih je uložilo prigovor savesti. Nadležnima u Vojsci Srbije prvi put se desilo da nisu mogli da prime sve one mladiće koji su želeli služe klasični vojni rok.
U Ministarstvu odbrane ovu pojavu objašnjavaju pre svega time što građani vojsku ponovo smatraju uglednom i sigurnom institucijom i u nju imaju poverenja. Tome je doprinela i činjenica da su svi problemi koji su nekada važili, poput loše ishrane regruta, sada rešeni. Uslovi su u VS nemerljivo bolji nego ranije, kažu u Ministarstvu. Bitan faktor je i profesionalizacija kojoj se srpska armija bliži – tada će se uz vojnike profesionalce primati manje regruta – isključivo dobrovoljci. Kao i uvek, ima onih koji zakonsku obavezu, koju ne žele da izbegavaju, regulišu što pre zbog životnih planova. Pored toga, služenje vojske bez oružja više nije tako komotno kao ranije, a obaveze takvih regruta nisu nimalo jednostavne.
Primera radi, na „civilnom” je uvedena tronedeljna obuka, s lekcijama iz prve pomoći i spasavanja civilnog stanovništva. To spada u domen treće misije VS, za koju su sem ostalih, zaduženi i mladići na civilnom služenju. Takođe, ustanove u kojima se služi civilni rok, njih blizu 2.000, od gradskog zelenila do gerijatrijskih centara, usluge regruta koriste u punoj meri – oni rade puno radno vreme. Možda najvažnije od svega je što „civilno” traje devet, a „klasično” šest meseci, efektivno pet, zbog redovnog odsustva. Momcima se više mili da rade negde ta tri meseca za platu nego da ih „poklone” državi.
Kako za naš list ističe vojni analitičar Aleksandar Radić, civilno služenje je u jednom periodu bilo mnogo popularnije jer su postojale razrađene mogućnosti zloupotrebe. Država je u nekoliko generacija dozvolila da se kroz vrlo površan mehanizam na civilnom služenju pojavi svako samo da bi ispunio formu. Sada je uspostavljen sistem kontrole, kojim se proverava da li se ljudi koji služe civilno zaista nalaze na svom radnom mestu.
– Ljudima se sada stavlja do znanja da civilno služenje ne znači izigravanje i izbegavanje obaveze. Svuda u svetu, ono nije lakši način regulisanja vojne obaveze, već zamena namenjena striktno onima koji imaju prigovor savesti. Služenje vojnog roka pod oružjem je mnogo bezbolnije i svrsishodnije rešenje jer izbegnete poslove koji su možda mnogim prosečnim mladićima i neprijatni, a koji bi vam možda zapali u eventualnom lošem „civilnom” rasporedu, mada, naravno, nisu sve stvari toliko negativne. Takođe, srpskom narodu je ipak svojstvenije da nosi uniformu, a kada je nosite, imate jedan malo drugačiji osećaj samopoštovanja – ocenjuje Aleksandar Radić.
T. Bojković
[objavljeno: 28/09/2009]
