Izvor: B92, 16.Sep.2011, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština popunjava pravne praznine
Beograd -- Skupština mora da popuni pravnu prazninu u Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije, nakon odluke Ustavnog suda da je neustavna odredba o duplim funkcijama.
Odluka Ustavnog suda o nespojivosti više funkcija stupila je na snagu nakon što je objavljena u Službenom glasniku, čime je odredba prestala da važi.
Sudija Ustavnog suda Predrag Ćetković, koji je bio sudija izvestilac u tom postupku kaže da od zakonodavnog organa tj. skupštine zavisi na koji će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << način ta pravna praznina biti popunjena.
On je podsetio da je Zakonom o Ustavnom sudu izričito propisano da kad taj sud utvrdi da zakon, odnosno pojedine njegove odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom, te odredbe prestaju da važe danom objavljivanja u "Službenom glasniku".
Sudija Ćetković je objasnio da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i obavezujuće, kao i da Ustavni sud ne daje autentična tumačenja svojih odluka niti njihovog dejstva na opšti akt čija je neustavnost utvrđena.
Pravnici ukazuju da se odluka ne primenjuje po automatizmu već upućuje na donošenje novih odredbi zakona koje će se odnositi na funkcionere koji su stekli funkcije pre stupanja na snagu ovog zakona.
Posle stupanja na snagu odluke Ustavnog suda o nespojivosti više funkcija dostavljena u Službenom glasniku 7. septembra, u javnosti su se čula različita tumačenja o tome koje će posledice u praksi imati njena primena.
Ustavni sud je proglasio neustavnom zakonsku odredbu kojom je neposredno izabranim funkcionerima bilo dopušteno da obavljaju više funkcija, bez provere Agencije za borbu protiv korupcije da li su u sukobu interesa.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije na snazi je od 6. avgusta prošle godine, a odredba koja je "pala" na Ustavnom sudu uneta je amandmanom koji je prihvatila poslanička većina u parlamentu.
Na predlog Agencije za borbu protiv korupcije, Ustavni sud je razmotrio sporne odredbe člana 29 stav 3 i na sednici 7. jula utvrdio da nisu u saglasnosti s Ustavom i potvrdjenim medjunarodnim ugovorom.
Prema zakonu, funkcioner koji je 1. januara 2010. obavljao više javnih funkcija, a nije se do 1. aprila opredelio koju će nastaviti da obavlja, bio je dužan da do 1. septembra iste godine obavesti Agenciju koje sve funkcije obavlja.
Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrdjuje da li se vršenjem više javnih funkcija ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno da li to predstavlja sukob interesa.
Ako utvrdi da postoji sukob interesa, Agencija donosi odluku kojom odredjuje rok, koji ne može biti duži od 30 dana, u kojem je funkcioner dužan da prestane s vršenjem nespojivih funkcija.
Međutim, član 29. stav 3. dopušstao je da "funkcioner izuzetno može da nastavi obavljanje jedne javne funkcije, a uz nju i javne funkcije na koje je izabran neposredno od gradjana, kao i javne funkcije koju je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši", bez prethodne saglasnosti Agencije za borbu protiv korupcije.
Ustavni sud je utvrdio da upravo ovaj stav, nije u saglasnosti s Ustavom i Konvencijom UN protiv korupcije.
U obrazloženju odluke Ustavnog suda je istaknuto da je, prema zakonu, za sve funkcionere izuzetak od pravila moguć samo na osnovu saglasnosti Agencije za borbu protiv korupcije, uključujući i one "zatečene" na funkcijama 1. januara 2010. godine, kada je zakon stupio na snagu.
Sud je ocenio da su osporenom odredbom "uslovi za stupanje funkcionera na potpuno iste funkcije različito postavljeni u zavisnosti od vremena kada je funkcioner na njih stupio", kao i da omogućava da funkcioner može da nastavi da obavlja i bilo koju drugu javnu funkciju "čak i kada sukob interesa evidentno postiji".
Zbog toga osporena odredba nije saglasna s ustavnim načelom jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i njome se krši načelo o zabrani sukoba interesa, navedeno je u obrazloženju odluke Suda.
Pored toga, kako je ocenjeno, osporena odredba nije u saglasnosti s načelom vladavine prava koja se ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu u svemu, pa i u poštovanju načela zabrane sukoba interesa.
Sud je ukazao da se ustavno ovlašćenje zakonodavca da odredi kada postoji sukob interesa ne možze tumačiti i kao ovlašćenje da se u situacijama kada nije izričito propisano da ne postoji sukob interesa izmedju tačno definisanih javnih funkcija, potpuno isključi postupak utvrdjivanja sukoba interesa u svakom konkretnom slučaju.
Pored toga, prema oceni Ustavnog suda, osporenom odredbom narušava se i ustavni princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku jer ona omogućava nedozvoljen uticaj jedne grane vlasti na drugu kroz mogućnost istovremenog vršenja inače nespojivih funkcija.
Prema mišljenju Suda, osporena odredba ne doprionosi jačanju sistema sprečavanja sukoba interesa, što predstavlja jedan od temeljnih principa prihvaćene Konvencije UN o borbi protiv korupcije.
