Izvor: VOA, 03.Maj.2024, 21:18

Ruski novinari se iz egzila bore za kredibilno informisanje

Pariz — Moskva se obrušila na ruske medije koji objektivno izveštavaju o ratu u Ukrajini – što je primoralo stotine ruskih novinara da napuste zemlju. Međutim, uprkos tome, iz egzila uspevaju da obezbede protok kredibilnih informacija u Rusiji – državi u kojoj su mediji pod oštrom cenzurom. Arnold Hačaturov novinarstvom je počeo da se bavi kako bi svojim sugrađanima ponudio informacije netipične za medijske kanale pod kontrolom države. U tom trenutku Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu i na medije primenila nova ograničenja – što je promenilo tok karijere novinara iz Moskve. „Nezavisni mediji razmatrali su kako da nastave sa radom zbog blokade koja je počela nekoliko dana posle početka rata", kaže Hačaturov za Glas Amerike. Hačaturov je među više od 1.500 ruskih novinara za koje se procenjuje da žive u egzilu. Ove godine, njegova novinska kuća — Novaja Gazeta Evropa osnovala je redakciju u Parizu. Čini je dvoje novinara koji dele kancelariju i druge resurse – u ovoj zajednici prognanih.   Hačaturov pokriva sadržaje iz Evrope i Rusije za ruske i strane čitaoce – uključujući i informacije o ratu u Ukrajini. Unutar Rusije – ta tema je na meti cenzure. Za njegov rad ključni su društveni mediji. „U Rusiji je vrlo teško doći do informacija, ne samo zato što se fizički ne nalazimo tamo. Razlog je i što smo nepoželjan medij – što ljude koji razgovaraju sa nama dovodi u opasnost", kaže on. Novaja gazeta Evropa jedan je od desetina medija koje je Kremlj označio nepoželjnim, što zaposlene i njihove izvore u Rusiji dovodi u opasnost od sudskog progona i pritvaranja.   Džin Kavelir, predstavnica Reportera bez granica, podvlači da je nezavisnim novinarima uvek bilo teško u Rusiji. "Međutim, situacija se pogoršala zbog rata u Ukrajini – uvođenjem vojne cenzure. Mogu vas strpati u zatvor zbog bilo čega", kaže Kavelir. U želji da pomognu prognanim ruskim nezavisnim novinarima u distribuciji sadržaja koje proizvode - Reporteri bez granica su uspostavili “Sloboda” satelit koji koriste Novaja gazeta Evropa i drugi informativni kanali. Cilj je da, uz podršku Evropske unije, dopru do nekoliko miliona domaćinstava u Rusiji. „Televizija može biti moćno sredstvo za ruske građane, da promene stavove o ratu. Da do njih dopru činjenice, umesto propagande", uverava predstavnica nevladine organizacije usredređene na odbranu medijskih sloboda. Ruska novinarka i analitičarka Galija Akerman ukazuje da je u vreme Sovjetskog saveza bilo još teže pristupiti nezavisnim vestima. Dok je živela u Moskvi, pre više decenija, priseća se da je sa suprugom slušala radijske programe do kasno u noć i da je bilo manje ometanja. „Moji roditelji nisu dolazili da nas proveravaju. Kao da ih nije bilo briga - jednostavnije im je bilo da ne znaju", kaže Akerman za Glas Amerike.   Ona sumnja da bi upotreba satelita mogla da napravi razliku u vezi sa informisanjem u Rusiji. „Većina stanovništva, bojim se, ne želi da zna – jer im je to nepodnošljivo. Zato što Rusija čini veliki zločin. Protiv Ukrajine, ali i sopstvenog naroda.", zaključuje sagovornica Glasa Amerike. Arnold Hačaturov, ruski novinar u egzilu, optimista je da će demokratija i slobodno izražavanje jednog dana biti realnost u Rusiji. Međutim, pre toga je kako kaže, potrebno da se on, i drugi prognani novinari, pripreme za dugu borbu.

Nastavak na VOA...