Izvor: RTS, 20.Mar.2017, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radoš Bajić: RTS na našem daljinskom
Hoćemo li im dozvoliti da nam prave raspored po našoj kući, po našoj dnevnoj sobi, po našem mozgu i po našim životima. Ja neću. (Autorski tekst Radoša Bajića pisan za dnevni list "Politika" prenosimo u integralnoj verziji.)
Stvarno nemam ništa protiv kablovske televizije N1. Jednom sam čak bio i njihov gost. Mislim da imaju odičan informativni program. Takođe, nemam nijedan razlog da budem mrzovoljan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ni prema koncernu SBB.
Cenim i poštujem svaki uspeh i prosperitet. Te tako i pozdravljam veliki prodor u svet telekomunikacijskog biznisa uvaženog gospodina Šolaka, osnivača i prvog vlasnika SBB-a, – koga možda i poznajem?
Ne samo zbog toga što je rođen u Kragujevcu. Zbilja se ne sećam? Srbija je velika samo u narodnoj pesmi – svi se mi ovde poznajemo. Ukoliko gospodin Šolak danas uopšte ima bilo kakve veze, ili bilo kakvu mentalnu, ili bilo kakvu drugu vezu sa Srbijom? Preko četrdeset godina vučem šerpe po pesku srpskog medijskog posla, glumim, pišem, režiram, produciram – znam i upoznao sam mnoge ljude.
Osamdesetih godina prošlog veka, kada je buknula ekspanzija video-klubova i video-rikordera, koji su se delili preko sindikata – mnogi su počeli u garažama. Neki su nestali sa scene, a neki su se vinuli u najviše i najsvetlije sazvežđe svetskog medijskog posla.
Elem, sa čovekom koji je eminencija srpskog kablovskog i telekomunikacionog biznisa, nikad nisam popio kafu. Sem što sam kablovski pretplatnik SBB-a – niti sam mu dao, a kamoli uzeo jedan njegov dinar. Ili, bolje da kažem – dolar, s obzirom na to da je američki KKR fond svojevremeno kupio, ili kako se u žargonu krupnog biznisa prikladnije kaže – preuzeo kompaniju SBB, čiji je vlasnik pomenuti gospodin.
I da nisam bio posebno zainteresovan, a nisam, sve sam to morao da saznam jer je to bio jedan od najvećih poslovno-finansijskih transfera koji su srpska pamet i preduzetništvo napravili sa multinacionalnim svetskim, to jest američkim medijskim gigantima.
Kad tome priključimo malo dodatnog straha u kostima usled činjenice da je prvi čovek i gazda celog sistema KKR fonda, pa i Šolakov gazda, general Dejvid Petreus, bivši prvi čovek američke CIA, a koliko vidimo i veoma blizak predsedniku SAD Donaldu Trampu, onda nam preostaje samo da držimo jezik za zubima, ili da, ako to bude neophodno, menjamo žute gaće.
Dakle, Bačka je mirna. Čak bi rekao da je nirvana. Svi imamo kablovsku televiziju, svi bezgranično i neodoljivo koristimo mobilnu i svaku drugu telefoniju, svaka srpska vlada vapi za stranim investitorima, za ulaganjima u IT sektor pogotovu.
Srbija stremi ka Evropskoj uniji, čiju zakonomernost legitimišu otvorena tržišta i slobodni protok ljudi, ideja i kapitala. Sve je to divno, zlatno i bajno – da kao mali narod, kao državica na staklenim nogama koja se kobelja i teškom mukom nalazi na globusu sveta – nismo izloženi najtežem i najdrastičnijem obliku ekonomskog i svakog drugog imperijalizma.
Sve što ima atribut nacionalog izloženo je tlačenju, nipodaštavanju, gaženju i guranju u drugi plan. A najnovija manifestacija i pokazna vežba našeg ropstva dogodila se ovih dana, kada je po bahatom modelu medijskog imperijalizma na kaubojski način, kablovski operator SBB sa mesta broj jedan na našim daljinskim upravljačima pomerio Radio-televiziju Srbije!?
Čak i da je po regulativi i zakonu koji ne vredi ni pominjati, jer ko ga još u Srbiji poštuje, bilo moguće da privatna multinacionalna kompanija učini tako nešto, sve deluje uvredljivo i bahato, nadmeno i nasilnički!
Moguće je da cela ova stvar i nema neke veze sa pomenutim gospodinom Šolakom? Nije ovo jedini primer na kojem se ponovo uveravamo da su mnoge stvari otišle predaleko? Da smo prodali dušu đavolu i veru za večeru? Da je Srbija postala zemlja čuda u kojoj je sve moguće?
Pa je onima koji nas rasparčavaju i usitnjavaju, koji nam otimaju teritorije, imanja, resurse, rudna bogatstva, kulturne spomenike, istorijsko nasleđe, kulturni identitet – sve to malo, te hoće da nam uzmu i dušu? A mi se još opasuljili nismo? Pijemo njihova zaslađena pića, oni flaširaju, pakuju i prodaju nam našu vodu sa naših izvora, jedemo hranu koju oni neće u svojim marketima, vozimo automobile koje oni sklanjaju sa svojih auto-puteva... I šta još ne.
Postajemo robovi i taoci globalnog modela življenja koji su oni smislili za nas i postajemo prijemčivi za sva zla i sve poroke koje nam liferuju...
Kada sam pre šest godina boravio u Australiji kao gost srpske etničke zajednice, uverio sam se koliki neprocenjivi značaj za nacionalno opstajanje i očuvanje srpskog identiteta ima RTS i njegov satelitski program. Živa reč, ćirilica, pesma, folklor, kulturno nasleđe...
Kada je grčka TV mreža pre nekoliko godina svoju televiziju nazavala Prva srpska televizija – pamtim kako je reagovao počivši Aleksandar Tijanić, tadašnji prvi čovek Javnog servisa.
Hoćemo li mi danas – da naspram nepristojnosti i bahatosti mulitinacionalnih interesnih medijskih grupacija koje nas ponižavaju – da ostavimo samog generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića?
Hoćemo li im dozvoliti da nam prave raspored po našoj kući, po našoj dnevnoj sobi, po našem mozgu i po našim životima. Ja neću.
Otkazaću ugovor o korišćenju kablovske televizije SBB-u.
Nažalost – samo to mogu.
.jpg)
