Izvor: RTS, 02.Jun.2015, 20:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Put inkluzivnog obrazovanja od teorije do prake

Inkluzija, koja se u našim školama zakonski sprovodi od 2009. godine, imperativ je ne samo obrazovanja već celokupnog društva. To je jedna od poruka sa konferencije pod nazivom "Politike i prakse inkluzivnog obrazovanja u jugoistočnoj Evropi" koja je okupila predstavnike škola i međunarodnih institucija sa ciljem da se predstave primeri dobre prakse, ali i ukaže na postojeće probleme.
Inkluzija podrazumeva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kvalitetno, dostupno i pravedno obrazovanje za svako dete. Koliko je Srbija u tome napredovala?

Ove učenice nisu htele da sede skrštenih ruku gledajući nepravdu. Želeći da pomognu vršnjacima koji su odbacivani iz društva - priključile su se mreži podrške inkluzivnog obrazovanja. Zajedno se, kažu lakše bore protiv predrasuda.
"Jednu devojku koja se zove Teodora iz moje škole, drugari iz razreda su nazivali pogrdnim imenima čak su jednom zapalili papir na stolici gde je ona trebalo da sedne - samo zato što je slepa. I to me je podstaklo da se prijavim i da pokušam nešto da promenim", kaže Jelena Njegomir učenica Gimnazije u Vršcu.
Pomaka u stavovima ima, ali ima i prepreka - najviše među onima koji ne znaju dovoljno o inkluziji - a takvih je i među profesorima i među roditeljima.
"Misle da je to dodatna obaveza da trebaju dodatne pripreme - vrlo često se čuje mi nismo učili o tome - dakle to su sumnje kod prosvetnog kadra. A kod roditelja to je najčešće iz straha da profesor koji se bavi takvim detetom zanemaruje drugu decu", kaže Ljiljana Radovanović Tošić, psiholog u OŠ " Radoje Domanović" u Nišu.
Upornost i istrajnost su presudni, kaže profesorka Aleksandra Maravić koja radi između ostalog i sa učenicima koji imaju disleksiju kao i druge probleme u razvoju.
"Morala sam da prilagodim program. Ukoliko se rade neki eseji, pošto ja predajem engleski jezik, uvek im dam drugu šansu ili im ostavim više vremena, ostavim još pet minuta dodatnih i vidim da im to mnogo znači", kaže Aleksandra Maravić, profesorka u Petoj beogradskoj gimnaziji.
Srbija je napravila ogroman napredak u sprovođenju inkluzije, ali još mnogo posla nas čeka.
"Previše dece se i dalje ne školuje. Veliki broj dece iz siromašnih sredina ne pohađa vrtić i to je veliki problem jer je predškolsko obrazovanje najvažniji momenat u razvoju deteta", ističe Severina Lenoardi iz Unicefa u Srbiji.

Ako hoćemo napredak - inkluzija je prioritet i imperativ, podseća resorni ministar.
"Ovo društvo mora da bude koherentno i da svako ostvari maksimum svojih talenata. To će biti moguće jedino ako svi na kraju školovanja budu u poziciji da odlučuju o svojoj sudbini ako budu kompetentni i dovoljno obrazovani da pomognu nama kao društvu", ističe ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić.

Konferencija poput ove šansa je da se put od teorije do prakse skrati i pruži neophodna podrška svima u tom lancu, a naročito nastavnicima.

Nastavak na RTS...