Izvor: Blic, 29.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od zakupa ne mogu da daju pomoć radnicima
Valjevo - Opštinsko veće Saveza samostalnih sindikata Srbije, iako su jedan od najvećih rentijera u Valjevu, pošto su vlasnici poslovne četvorospratne zgrade u najužem centru grada od 650 kvadrata, kažu da ne zarađuju dovoljno da bi od rente mogli da pomažu socijalno ugrožene radnike. Mesečno od izdavanja 22 kancelarije i lokala dobijaju oko 320.000 dinara, a najveći deo tog novca, kažu, odlazi na održavanje zgrade.
- Prihodi koje ostvarujemo od izdavanja ni iz daleka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu na nivou da se može govoriti o značajnoj zaradi koja bi bila usmerena na sindikalne aktivnosti. Imamo ogromne rashode koje jedan ovoliki objekat podrazumeva, od struje i ostalih komunalija, a na zarade i poreze za pet zaposlenih radnika u sindikatu odlazi oko 120.000 dinara. U periodu van grejne sezone kada su nam troškovi servisiranja manji, mesečno može da ostane oko 70.000 dinara, ali to je novac koji moramo da usmerimo u rezervu i koji potrošimo na početku grejne sezone za nabavku uglja. Ono što se usmerava u fond materijalne pomoći za najugroženije radnike članove našeg sindikata, najviše bude 20.000 dinara mesečno, ali najčešće je to duplo manja suma - kaže Milomir Bošković, predsednik SSSS.
Predsednik Sindikata ističe da među radnicima postoje oni kojima i najmanja materijalna pomoć mnogo znači. Međutim, s obzirom na to da je broj radnika mnogo manji nego kada je svakodnevno na desetine ugroženih dolazilo da traži pomoć, sada se sa tim zahtevima sedmično pojave najviše dva čoveka.
- Materijalna pomoć se dodeljuje onima koji imaju realni problem, a to su najčešće dugovi za neplaćenu struju ili druge komunalije. Izlazimo u susret radnicima koji su članovi našeg sindikata kada potvrdu da je čovek stvarno u teškoćama dobijemo od sindikalne organizacije u njegovoj firmi - kaže on.
Bošković precizira da je najveći broj tih radnika iz nekada velikih društvenih, a sada privatizovanih firmi, poput Fabrike vijaka "Gradac" ili Valjevske industrije kože. Najviše novčane pomoći u prethodnom periodu dodeljivano je radnicima "Stefila".
Bošković kaže da Sindikat trenutno izdaje 22 kancelarije i lokala, ali desetak kancelarija je već duže vreme prazno, bez zakupaca. Cena kvadrata za izdavanje je oko 600 dinara sa uračunatim porezom i, kako napominje Bošković, to je maksimalna cena iako je njihovo zdanje u najužem centru grada.
- Bez obzira na lokaciju, nije samo problem u starosti zgrade koja je useljena 1963. i činjenici da ona nema lift, već i u ekonomskoj krizi koja se ogleda u tome da u gradu postoji mnogo atraktivnog poslovnog prostora koji se ne izdaje - zaključuje Bošković.
