Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 16.Mar.2010, 07:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od 35 manastira obnovljena 22
BEOGRAD - Od 35 manastirskih kompleksa, koliko ih je uništeno ili oštećeno u nasilju Albanaca nad Srbima na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine, dosad su obnovljena 22, izjavio je juče Nebojša Bradić, ministar kulture Srbije.
Uoči šeste godišnjice od martovskog pogroma nad Srbima, srpskom imovinom i kulturnom baštinom, Bradić objašnjava da su u okviru ta 22 manastirska kompleksa obnovljene crkve, manastirski konaci, bogoslovija i episkopska rezidencija u Prizrenu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Srbija - svetska baština
Sa ciljem što boljeg informisanja o našoj baštini, početkom godine štampana je publikacija "Svetska kulturna baština - Srbija", koja predstavlja vrednosti svetske kulturne baštine na tlu Srbije, a nalaze se na listi Uneskoa, podsetio je Bradić.
Pored postojećeg izdanja te publikacije na engleskom jeziku, ovih dana je objavljen i njen prevod na nemački i kineski jezik, a planirana su izdanja na portugalskom, francuskom, ruskom i italijanskom jeziku.
- Siguran sam da će jednom takvom aktivnošću i međunarodnom izložbom koju ćemo prirediti u zemlji i inostranstvu započeti organizovaniji pristup i tako menjati postojeću situaciju. Upoznavanjem svetske javnosti sa kulturnom baštinom Srbije ukazaćemo na opasnost i ugrožavanje naših srednjovekovnih spomenika na Kosovu i Metohiji - rekao je Bradić.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku se radi na pet objekata, tri su u postupku javnih nabavki, a očekuje se da će i ove godine saradnja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika sa Uneskom biti dobra i da će biti napravljen značajniji iskorak u obnovi Pećke patrijaršije i manastira Dečani.
Bradić je najavio da će na sastanku Visoke komisije Ministarstva kulture biti definisana strategija obnove i zaštite spomenika na Kosovu i Metohiji, koja podrazumeva akcioni plan za ovu godinu, ali i analizu aktivnosti iz prethodnog perioda.
Ministar kulture je ocenio da je na obnovi spomenika učinjeno dosta, ali i dodao da je još važnije da te rezultate predstavimo, a naše nasleđe u narednom periodu učinimo dovoljno vidljivim u svetu.
- Zaštita je jedan aspekt, koji se odnosi na zgrade i određene vrednosti koje ti objekti imaju, ali je u ovim vremenima posebno važno da prenosimo informaciju o umetničkom i istorijskom značaju te baštine, kao i o uništavanju koje ih je zadesilo - naglasio je Bradić i podsetio da su manastiru Visoki Dečani na Uneskovoj Listi svetske kulturne baštine u opasnosti 2006. godine dodati i Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška.
- Ovaj važan rezultat ih nije stavio u središte pažnje međunarodne javnosti. Na nama je da neprekidno i sistematično ukazujemo na vrednosti te baštine i da je dobro organizovanom medijskom kampanjom predstavimo na međunarodnim forumima. Publikacija "Svetska baština-Srbija" ukazuje na vrednosti kulturne baštine u Srbiji, ali kao deo velike baštine sveta. Sada, u još težim uslovima, posle samoproglašenja samostalnosti Kosova, potreba za takvom kampanjom je još veća - rekao je ministar kulture.
Ministar Bradić je ukazao i na to da su ugroženi i pravoslavni spomenici novijeg datuma, koji su rađeni na temeljima spomenika iz ranog srednjeg veka.
- Poštovanje tog nasleđa proizilazi iz uvažavanja kontinuiteta. Zato je značajno mapiranje i dobro predstavljanje i te kulturne baštine - ocenio je Bradić.
Ne precizirajući kolikim sredstvima za obnovu trenutno raspolažemo, ali ističući da su ona obezbeđenja zahvaljujući donatorskoj konferenciji Unesko i da je Rusija je donirala dva miliona dolara, Bradić je važnijim od količine novca ocenio koliko i kako poštujemo stručnost i standarde zaštite, u čemu je u prošlosti bilo određenih propusta.
Povodom nedavnog imenovanja Dimitrisa Moshopulosa za specijalnog savetnika EU za pitanje srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, Bradić je izrazio očekivanje da će komunikacija sa njim u narednom periodu rezultirati odgovornijom i efikasnijom aktivnošću u domenu zaštite.
Pokušaje privremenih institucija u Prištini da srpsku kulturnu baštinu preinači i preimenuje on je nazvao falsifikatom.
- U prethodnom periodu bilo je pokušaja da Albanci kulturno nasleđe Srba na Kosovu i Metohiji upotrebe za politiku kreiranja novog identiteta, istorije i istorije umetnosti. To je falsifikat - rekao je ministar kulture.
Zato je na nama, smatra on, da na različitim jezicima učinimo dostupnim informacije o istorijskom i umetničkom nasleđu koje imamo na Kosovu i Metohiji, što iziskuje dodatni napor svih naših institucija i njenih predstavnika.
