Izvor: Politika, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između srpa i čekića
Potomci Branka Popovića, Aleksandra Cvetkovića i Jovana Tanića sa spiska streljanih podneli zahtev za rehabilitaciju
Sin univerzitetskog profesora Branka Popovića Prijezda Popović Okružnom sudu u Beogradu podneo je zahtev za rehabilitaciju svog oca, jednog sa spiska 105 streljanih 27. novembra 1944. godine, i objavljenog na prvoj strani "Politike". "Presudu doskora niko nije video, niti se zna gde je sahranjen", kaže ovaj beogradski advokat prisećajući se tih dana kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, prelistavajući, "Politiku", ugledao ime svog oca Branka među 105 osuđenih i streljanih "narodnih izdajnika".
Zahtev za rehabilitaciju podneo je u julu. Do sada nije dobio nikakav odgovor, mada svakog utorka odlazi u sud da se raspita dokle se stiglo sa postupkom za rehabilitaciju njegovog oca.
Popović smatra da proces za rehabilitaciju teče sporo, s obzirom na to da su potomci streljanih koji su podneli zahtev već prilično stari.
"Sud bi trebalo da ima tu činjenicu u vidu, pošto mi, većina potomaka, želimo da dočekamo pozitivnu presudu, zapravo da se skine ljaga s naših očeva koji su osuđeni bez dokaza krivice i proglašeni narodnim neprijateljima i izdajnicima."
Svega četiri rešenja
Popović smatra da je od aprila ove godine, kada je usvojen Zakon o rehabilitaciji, izdato vrlo malo rešenja za rehabilitaciju, svega četiri od 250 podnetih zahteva.
Zahteve za rehabilitaciju sa spiska 105 streljanih podneli su još i potomci glumaca Aleksandra Cvetkovića i Jovana Tanića.
Ko su, zapravo, ljudi sa spiska streljanih pre 62 godine?
Kako kaže istoričar Srđan Cvetković, sa Instituta za savremenu istoriju, od ljudi sa spiska streljanih najviše ih je pripadalo Nedićevoj administraciji i policiji (38 odsto), četničkoj organizaciji (20 odsto), saradnika Gestapoa (20 odsto), građana izdajnika (15), ljotićevaca (četiri odsto) i ostalih tri odsto. Što se tiče profesionalne i socijalne strukture, najviše su na meti bili pripadnici Nedićeve administracije, ministri i pomoćnici (gotovo 75 odsto), ali je tu bilo i uglednih profesora, glumaca, novinara, pa i studenata. Svi streljani su muškarci osim jedne žene.
Na spisku streljanih, pored ministara, pomoćnika i poznatih političara kao Radoslava Veselinovića, Srbislava Đokića, Dušana Đorđevića, bili su i univerzitetski profesori, poput Branka Popovića, Ilije Pržića, Svetislava Stefanovića, Grigorija Božovića...
Što se tiče sudbine univerzitetskog profesora Popovića, Moše Pijade je navodno izjavio da je on bio u Beogradu nikada ne bi dozvolio da se na spisku streljanih nađu ugledni Beograđani, poput Branka Popovića (koji je bio lični prijatelj njegovog brata Davida). Od novinara na spisku streljanih bili su: Jovan Tanović, predratni urednik "Politike", Velibor Jovanović, Svetolik Savić i drugi. Od glumaca i umetnika streljani su: Aleksandar Cvetković, Jovan Tanić, Ljuba Vasiljević, Lazar Jovanović...
"Optužnice su bile neodređene. Kao najeksplicitniji primeri neodređenosti optužbi, ali i neprimerenosti kazne sa liste od 105 streljanih, mogu se navesti sledeći slučajevi: 'Kockar Veljko, student tehnike, agent Gestapoa, istakao se u širenju laži i kleveta protiv Narodnooslobodilačkog pokreta', 'Vučićević V. Dobrivoje, frizer. Krio je nemačke vojnike i pomogao ih da ne padnu u ruke NOV-a, posle oslobođenja Beograda'", kaže ovaj istoričar. On je o represiji od 1944. do 1953. koju su sprovodile komunističke vlasti i napisao knjigu "Između srpa i čekića".
Kako kaže Cvetković, objavljeni spiskovi građana sadrže tek delić žrtava revolucionarnog terora u Beogradu, dok je mnogo veći broj onih kojim se za presudu i grob ne zna, niti su njihove porodice o tome zvanično obaveštene. Zapisnici sa saslušanja iz ovog perioda uglavnom ne postoje, a u ono malo pronađenih optuženi se brane u svojim izjavama na sličan način, kaže on. U brojnim dokumentima pronašao je izjavu jednog od učesnika sudskih procesa Slavka Pavlovića, koji je bio na čelu suda jednog od bataljona i koji je kazao da je za suđenje jednom licu bila dovoljna i anonimna dojava.
Isfabrikovane presude
Cvetković je pretražio ogromnu dokumentaciju da bi saznao nešto više o 105 osoba sa spiska streljanih i kako im je suđeno.
– Na osnovu izjava učesnika svedočenja najbližih, arhivskih dokumenata, sudskih presuda upisnika i registra Vojnog suda Beograd, može se sa velikom dozom sigurnosti pretpostaviti da su streljani bez legalnog sudskog postupka, a da su samo za pojedina lica presude isfabrikovane kasnije. Indikativno je da se u upisniku presuda Vojnog suda Beograd za 1944. ne može naći nikakvog traga licima koja se nalaze na listi 105 streljanih. Pojedine grupne presude koje smo pronašli u fondu Državne komisije datirane su na mart 1945. godine i označene delovodnim brojevima pod kojima se ne mogu naći u upisniku i registru Vojnog suda. Obrazloženja su štura, a zapisnici sa saslušanja uglavnom ne postoje što navodi na zaključak da je reč o konstrukcijama i da stvarnog sudskog procesa nije ni bilo već se sve odvijalo po scenariju koji je opisao major OZN-e Milan Trešnjić – kaže ovaj istoričar.
-----------------------------------------------------------
Streljani i saradnici Gestapoa
Štaring Boris, agent nemačke obaveštajne službe, Jovanović M. Aleksandar, bivši šef personalnog odseka U. G. B.
Jovanović Branislav, član Ljotićevog "Zbora",
Jovanović Zorica, posrednik između Nemaca i četnika,
Savić Milivoje, izdavao rodoljube za novac,
Han Ivan, vojnik zloglasne SS divizije "Princ Eugen",
Todorović S. Nikola, iz sreza Dragačevskog, šef policije,
Šnebl Dušan, duže vreme bio u nemačkim SS jedinicama...
--------------------------------------------------------------------------
Golootočani traže spiskove
Delegacija Udruženja "Goli otok" za Srbiju zatražila je pre nekoliko dana od Ministarstva pravde da im se predaju spiskovi lica koja su bila na izdržavanju kazne na Golom otoku kao administrativni kažnjenici.
Naime, od bivših kažnjenika se sada, u postupku po Zakonu o rehabilitaciji, traži da podnesu dokaz da su bili kažnjavani i da su izdržali kaznu, a oni, u najvećem broju, nisu nikad primili ni rešenje o kažnjavanju, ni rešenje da su izdržali kaznu. Takvi spiskovi dostupni su golootočanima u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, pa čak i delimično u Vojvodini. Jedino u BiH i Srbiji javnosti su ti spiskovi nedostupni.
Međutim, u Ministarstvu im je rečeno da ne raspolažu takvim spiskovima, ali da će ono tražiti od nadležnih da se postupi po zahtevu golootočkih zatočenika.
Nada Kovačević
-----------------------------------------------------------
Brisanje presuda
Od 250 zahteva koliko je podneto, Okružni sud je do sada razmatrao oko deset
Okružni sud u Šapcu usvojio je zahtev za rehabilitaciju ovog gvožđarskog trgovca, koga su 27. avgusta 1943. ubili četnici, a komunisti po dolasku na vlast proglasili narodnim neprijateljem i konfiskovali mu imovinu. Zahtev za rehabilitaciju podneli su Despotovićev sin Slobodan, istaknuti glumac ovdašnjeg teatra i kćerka Marija, penzionisani službenik Sudske uprave u Šapcu. U pomenutom zahtevu, Despotovićeva deca su navela da njihov otac nije bio pripadnik nijedne političke partije pre, a ni tokom Drugog svetskog rata.
Prve odluke po zahtevima za rehabilitaciju, pre nepunih mesec dana, doneo je i beogradski Okružni sud. Odlukom sudskog veća ovog suda, rehabilitovani su Momčilo Ninčić, nekadašnji ministar inostranih poslova u izbegličkoj Vladi Kraljevine Jugoslavije. Ovom odlukom poništena je presuda Vojnog veća suda Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 15. jula 1946. godine kojom je Ninčić u odsustvu osuđen na osam godina prinudnog rada, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva.
Pored Momčila Ninčića, odlukom ovog suda rehabilitovani su i Kosana Milošević, nekadašnji poručnik Jugoslovenske narodne armije koja je, presudom Vojnog suda u Zagrebu 1951. godine, bila osuđena zbog neprijateljske propagande i Miljko Petrović, vlasnik strugare u Kraljevu za vreme Drugog svetskog rata, koji je 1945. godine oglašen krivim zbog povrede srpske nacionalne časti.
Miloševićevu, u to vreme poručnika JNA, Vojni sud u Zagrebu osudio je zato što je u avgustu 1950. godine, kolegi potpukovniku na ulici rekla da je "narod na Kosovu nezadovoljan", kao i da su "svi pravi komunisti pobijeni. Sud je Miloševićevu obavezao i na prinudni rad u trajanju od četiri godine. Nekadašnjem oficiru JNA su, pored ovoga, na godinu dana oduzeta sva građanska prava, a osuđena je i na trajni gubitak čina.
Miljku Petroviću je 2. juna 1945. godine, Sud za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti u Čačku, izrekao još strožu kaznu. Procenom tadašnjih sudskih vlasti, Petrović je povredio srpsku nacionalnu čast zato što je strugara u Kraljevu čiji je bio vlasnik, radila i u vreme okupacije. Osuđen je na trajni gubitak srpske nacionalne časti, sedam godina teškog prisilnog rada i konfiskaciju celokupne imovine.
Od 250 zahteva koliko je podneto, Okružni sud je do sada razmatrao oko deset. Pod "lupom" veća našao se zahtev za rehabilitaciju uglednog književnika Dragoslava Mihailovića, koji je bez suđenja oglašen krivim za neprijateljsku propagandu i upućen u zatvor na Goli otok. Komisija za prekršaje Drugog rejona grada Beograda proglasila je Mihailovića, koji je tada bio student prve godine književnosti, pristalicom Informbiroa zato što je branio dvojicu uhapšenih drugova iz Ćuprije koji su govorili da će teška industrija posle petogodišnjeg plana da proizvodi drvene češljeve.
Okružni sud razmatrao je i zahtev za rehabilitaciju Antona Šustera, limara na dvoru Karađorđevića, koga su partizani streljali u jesen 1944. godine. U zahtevu koji je podnela Šusterova kćerka Olivera Karlson navodi se da je ovaj nekadašnji vlasnik građevinsko-limarske firme streljan bez suđenja nekoliko dana posle hapšenja. Porodica nikada nije saznala datum Šusterovog pogubljenja, a ni mesto na kojem je sahranjen. Jedina informacija koju su dobili u proteklih 60 godina bilo je rešenje o oduzimanju imovine, koje su primili dve godine pošto je Šuster odveden sa nedeljnog ručka. U njemu se navodi da se "konfiskuje celokupna imovina streljanog Šustera Antona".
Odluka po zahtevu se očekuje i za Josipa Ercegovića, bivšeg poručnika Udbe, osuđenog na pet godina zatvora zbog neprijavljivanja nadležnima da će čovek koga je poznavao pobeći u Italiju. Pred sudom se našao i zahtev za rehabilitaciju Natalije Milenković, jedne od vlasnica tekstilne fabrike u Leskovcu "Jovanović i Popović", koju su komunisti zaplenili, a Nataliju i njene dve sestre osudili na zatvorsku kaznu.
M. Derikonjić
[objavljeno: 27.11.2006.]
