Izvor: Blic, 16.Mar.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I paraziti to znaju
Da li je odgovornima za divljanje cena poznato da život na zemlji od pamtiveka protiče u delikatnoj ravnoteži u kojoj se paraziti hrane živim organizmima, ali nikada do kraja ne pobeđuju jer bez hrane ni sami ne bi preživeli. Pomenuto saznanje bi svakako koristilo i ovdašnjim trgovcima je će po analogiji ako unište potrošače i sami nestati.
Imajući to u vidu nameće se pitanje da li čitav lanac takozvanih državnih i privrednih subjekata, koji na ovaj ili onaj način >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << utiču na obrazovanje cena, imaju bar toliko svesti koliko je ima u nagonima preživljavanja nerazumnih parazita? Prevedeno na jezik praktičnih činjenica, pitanje bi moglo i ovako da glasi: ako trgovci ne mogu da obuzdaju sopstvenu gramzivost, čak i kada ona dugoročno vodi nestanku potrošača od kojih zavise, postoje li mehanizmi države kojima se obezbeđuje neophodna ravnoteža?
Nije, drugim rečima, dovoljno reći kako se u tržišnoj privredi, naročito onoj naglašeno liberalnoj, cene obrazuju na osnovu ponude i potražnje te, prema tome, ne postoje ni razlozi ni osnova da se država upliće u ekonomske zakonitosti. Istorija kapitalizma nas, naprotiv, uči da su neophodne institucije kojima je povereno održavanje ravnoteže između neobuzdane grabežljive prirode trgovaca i očuvanja platežno-kreditne sposobnosti potrošača. Zar toj svrsi ne služe mnogobrojna pravna ograničenja: od zakona protiv monopola do surovog oporezivanja ekstraprofita i strogog nadzora veštačkih, špekulantskih motivisanih nestašica. Ako kod nas ništa od toga ne dejstvuje, tada su osnovane sumnje da su političari ovde u sprezi sa kapitalom i čak više od toga zavisni od njega.
