Izvor: Kurir, 04.Mar.2012, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HOMEN: NAGODBA ISPLATIVIJA OD PARNICE
Svi koji tuže državu Srbiju ubuduće će morati prvo da pokušaju da se sa njom nagode u postupku medijacije, kaže državni sekretar
BEOGRAD - Novim Zakonom o parničnom postupku koji je na snazi od 1. februara, svi koji tuže državu Srbiju moraju prvo da pokušaju sa njom da se nagode u postupku medijacije i tako uštede novac i vreme izbegavajući dugotrajni sudski postupak.
Veliki broj tužbi i odštetnih zateva, kojih je prema podacima Republičkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pravobranilaštva samo tokom prošle godine bilo više od 42.300, otići će u zaborav, a korist će imati i građani i državni budžet.
Nagodbe sa državom i do sad su bile moguće, ali tek po okončanju parničnog postupka, što je dovodilo do nagomilavanja tužbi, a neretko državu vodilo pred Evropski sud za ljudska prava u Strazuburu.
"Ideja da neko ko želi da vodi postupak protiv države prvo treba da ima priliku da pokuša da se poravna sa njom, je izuzetno korisna i primenjena je u svim evropskim državama", izjavio je danas državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
Prema njegovim rečima, onaj ko želi da podnese tužbu protiv države, prvo treba da se obrati Republičkom pravobranilaštvu i vidi da li postoji mogućnost poravnanja kako bi mu država isplatila štetu.
"Na taj način se daleko brže dolazi do novca koji vam duguje država, jer se nećete upuštati u dugotrajan sudski postupak, a s druge strane i država štedi, ako ni na čemu drugom onda na sudskim troškovima koji su često i veći od potraživanja građana prema Republici Srbiji", naglasio je državni sekretar.
Zakon je predvideo da onaj ko želi da tuži državu mora da se prvo obrati javnom pravobraniocu sa zahtevom za medijaciju (tokom koje se pregovorima traži najbolje rešenje za obe strane, koje u slučaju saglasnosti ima dejstvo izvršne isprave).
To je jedini obavezan postupak medijacije koji se uvodi u pravni sistem Srbije i omogućava nagodbu države sa oštećenim.
Najveći broj tužbi građani su podnosili tražeći novčane naknade od oko 20.000 dinara, zatim advokati kojima nisu isplaćeni honorari za odbrane po službenoj dužnosti, poljoprivrednici zbog neisplaćenih rata subvencionisanih kredita.
Po traženim iznosima ipak su prednjačile tužbe kojima su tražene odštete za ubistva, mahom iz perioda devedesetih godina. Državni sekretar napominje da je Ministarstvo pravde u više navrata sklopilo sporazume sa oštećenima povodom odštetnih zahteva, što bi ubuduće trebalo da postane praksa.
Tako je tokom prošle godine oštećenima isplaćeno više od 25 miliona dinara zbog neosnovanog pritvora, među kojima je general JNA Vlada Trifunović.
Nagodbom je do odštete ranije došla porodica ubijenog Ivana Stambolića, kojoj je isplaćen iznos od 25 miliona dinara, pošto je pravosnažnoj presudi utvrđeno da je Stambolić ubijen po naređenju bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, a da su ubistvo izvršili pripadnici Državne bezbednosti.
Nagodba za isti iznos sklopljena je i sa četiri porodice nastradalih u pokušaju atentata na lidera SPO Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 1999. godine, pošto je pravosnažnom presudom takođe utvrđeno da su u ubistvo bili umešani pripadnici DB-a.
Draškoviću je isplaćeno ukupno šest miliona dinara, kako zbog Ibarske magistrale, tako i zbog pokušaja atentata u Budvi 2000, za koji su takođe pravosnažno osuđeni pripadnici DB-a.
Novinaru Željku Bodrožiću je, prema sporazumu sa Ministarstvom pravde isplaćeno 800.000 dinara, dok je četvorici maloletnika, oštećenih u "slučaju vladike Pahomija" isplaćeno po million dinara, iako vladika nije osuđen, jer je slučaj zastareo.
Iz državnog budžeta isplaćeno je i 900.000 dolara američkom državljaninu Brajanu Štajnhaueru kome je Miladin Kovačević naneo teške telesne povrede u tuči u Bostonu, a potom su mu srpske diplomate pomogle da napusti SAD.
Ministarka pravde Snežana Malović nedavno je najavila da će država pokušati da se nagodi i sa porodicom Brisa Tatona, koji je na smrt pretučen u centru Beograda 2009. godine.
