Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grip vreba i sa novčanica
Naučnici tvrde da na parama mikroorganizmi mogu da prežive i dve nedelje
Virus gripa, ali i ostalivirusi mogu se „ugnezditi” i preživeti na novčanicama duže od dve nedelje. Ovo su pre nekoliko dana saopštili švajcarski naučnici.
Švajcarska banka zatražila je od lekara Univerzitetske bolnice u Ženevi da urade studiju o tome koliko bi eventualna pandemija gripa mogla da bude produžena zbog miliona novčanica koje su u opticaju. Procena je da samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Švajcarskoj između dvadeset i sto miliona papirnih novčanica svakoga dana pređe iz ruke u ruku.
Naučnici su, da bi utvrdili koliko su zapravo virusi sa para koje idu iz ruke u ruku potencijalno rizični u epidemiji gripa, na upotrebljavane, dakle ne na potpuno nove, papirne novčanice nakapali uzorak virusa gripa i te banknote su ostavili na sobnoj temperaturi. Mada virusi u većini slučajeva mogu da prežive tek nekoliko sati u ovakvim uslovima, u ozbiljnijim, većim koncentracijama virusi su, kao u ovom eksperimentu, odolevali i nekoliko dana. U najgorem slučaju, kad bi virus bio izmešan sa ljudskim sekretom, odnosno sluzi, mogao bi da preživi čak i dve i po nedelje. Ta neočekivana „žilavost” virusa da preživljavaju i na nebiološkim podlogama ne bi smela da se zanemari u planiranju aktivnosti u slučaju pandemije gripa. Šef studije dr Iv Tomas najavio je da će se u budućim istraživanjima učešće „faktora novčanica” u prenošenju virusnih zaraza detaljnije ispitati, ali je, ipak, naglasio da je glavni put prenosa kapljicama vazduha i direktnim kontaktom među ljudima.
Za dr Predraga Kona, epidemiologa Zavoda za javno zdravlje u Beogradu, ovo je interesantno otkriće, ali smatra da je ipak reč o ekstremnim situacijama. Kada se kaže da virus gripa i ostali mikroorganizmi žive, to podrazumeva da se razmnožavaju u spoljnoj sredini i tako preživljavaju kao deo ćelije. Kad je reč o preživljavanju virusa na novčanicama ili drugim podlogama, mora da postoji nešto što se naziva infektivnom dozom, pa zaista u nekom skorenom sekretu virus može da opstane i duže vreme.
Ova vest mogla bi zabrinuti zaposlene u bankama koji svakodnevno barataju sa novcem. Da li to znači da bi službenici banaka uskoro mogli da nas dočekuju i uslužuju sa rukavicama na rukama i maskom preko nosa? Dr Kon kaže da za to, ipak, nema potrebe, jer novčanice nisu idealna podloga za razvoj mikroorganizama. Najpovoljnija podloga za razvoj virusa, ipak, jesu organske materije, raspadajuće materije ili kapljice vazduha. Novac je naš narod oduvek smatrao jednom od najprljavijih stvari koje vrtimo po rukama, pa je na snazi stari lekarski savet da nas od bolesti najbolje čuva pranje ruku.
– Pranje ruku, pogotovo deca koja stalno dodiruju nos i usta, praktično je najznačajnija mera zaštite od virusa, jer se oni inficiraju češće zbog prljavih ruku nego usled boravka u prostoriji sa inficiranom osobom – dodaje dr Kon.
Ranije studije su utvrdile da virusi koji caruju ovih dana ne mogu dugo da prežive na mekim, poroznim strukturama. Znači, na peškirima, papirnim maramicama ili stolnjacima virusi ne žive dugo, ali na tvrdim površinama – telefonskim slušalicama, kvakama, baterijama na vodovodnim instalacijama–virusi zadržavaju aktivnost čak tri do četiri sata. Isto toliko vremena su virusi aktivni i na koži. Zato saveti o što češćem pranju ruku, ali i dezinfekciji pomenutih predmeta,predstavljaju najjednostavniji i provereni i način da se spreči širenje virusa.
O. Popović
[objavljeno: 21/01/2008]
