Izvor: Danas, 23.Jun.2015, 08:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Govoriti jezikom koji Zapad razume
Iako su prohujale dve i po godine od kako su se pod patronatom baronese Ketrin Ešton u Briselu prvi put sastali tadašnji premijeri, Ivica Dačić i Hašim Tači, a više od sedam godina od kako je lažna država Kosovo jednostrano proglasila nezavisnost, naši zvaničnici nisu uspeli, a plašim se da se nisu istinski ni potrudili, da kao jednu od ključnih tema nametnu raspravu o imovini Srbije na Kosovu i Metohiji. Ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << godine, pet dana pre Vidovdana, u Briselu je zakazan nastavak pregovora, ovoga puta Aleksandra Vučića i Ise Mustafe i čini se da se rasprava o imovinskim pitanjima više ne bi smela odlagati.
Danas se, bez preterivanja i patetike, može reći da se "Kosovski boj" ne bije samo za poštovanje međunarodnog prava i očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM...”Kosovski boj” se danas bije za "Trepču", "Brezovicu", "Gazivode", zaogromnu, na desetine i stotine miliona evra vrednu imovinu Elektroprivrede, Telekoma, Železnica, Naftne industrije, Puteva Srbije i mnogih drugih državnih preduzeća Srbije naKiM.
Samo ukatastarskimevidencijamazemljištanaKiM je, premapodacimaRepubličkoggeodetskogzavodaoddecembra2008, kaovlasništvodržave Srbijeupisanobilo 319.256 hektara(29 odstoukupnogzemljištanaKiM), akaodruštvenasvojinajoš 157.666 hektara(14 odsto). Samo nepokretna imovina u državnom vlasništvu na KiM procenjena je na 220 miliona evra. Za razliku od mnogih drugih, uglavnom političkih, ovu bitku Srbija može da dobije. Ako se već imovina svuda na Zapadu smatra "svetinjom", zašto se Srbija ustručava da to pitanje isturi u prvi plan? Tim pre što su svi argumenti u toj raspravi na našoj strani. SrpskaimovinanaKosovujeneotuđivasvojinadržaveSrbije. Pa, i dan danas naši poreski obveznici uredno vraćaju sve dugove preduzeća sa KiM stranim poveriocima!
Srbijaje, prema podacima Narodne banke Srbije, preuzela858 milionaevradugaKiM stranimpoveriocimakaojavnidugi od 2002. redovnootplaćujekreditepreduzećaiz južne pokrajine, nastaleizmeđu sedamdesetihidevedesetihgodina20. vekapremaSvetskojbanci, PariskomiLondonskomklubupoverilaca, BancizarazvojSavetaEvrope, Evropskojinvesticionojbancii još nekim kreditorima. Od tadaje do kraja 2014. Srbija stranim kreditorima isplatila 548miliona evra- 154,8miliona na ime glavnice i 393,2milionaza kamate.
Tim kreditima, koje sada vraća Srbija, naKiMsu izgrađenebrojne termoelektrane, rudnici, fabrike, putevi, akumulacijezasnabdevanjegradovavodominavodnjavanje, ameđunjimaisistem"Ibar-Lepenac” sahidroelektranomiakumulacijom"Gazivode”, akumulacionog jezera koje je na poslednjem sastanku Vučića i Mustafe postalo predmet najvećeg sporenja. Možda je, sa čisto ekonomskog aspekta, odluka da Srbija preuzme na sebe spoljni dug KiM bila pogrešna, jer je dodatno opterećivala poreske obveznike Srbije, ali ona sada može da posluži kao neoborivi dokaz da su sva ta preduzeća sa KiM vlasništvo Srbije. To je zapravo svojevrsna tapija - vlasnički list koji potvrđuje vlasništvo Srbije nad imovinom na KiM. Tim pre što Srbija i sada servisira taj dug, čija je glavnica još oko 351 milion evra, a poslednja rata dospeva za plaćanje tek 2041. godine.
Tačno je da se kasni sa zahtevom da se tema srpske imovine na KiM stavi na dnevni red, ali još nije sve izgubljeno. Nedavno sam upoznao predstavnike StejtDipartmenta, SenataiKongresaSAD, da je Srbijauproteklih šest decenija uložilavišeod17 milijardidolarauputnu, energetskuitelekomunikacionuinfrastrukturunaKiMi da je po tom osnovu Srbija vlasnik 80 odstoinfrastrukturnihiprivrednihkapacitetana KiM. TojejezikkojiAmerikanci, ali i Nemci, Britanci i Francuzi, najboljerazumeju, jer je pravo svojine neprikosnoveno pravo usvakomdemokratskomdruštvu.
Da još uvek nije kasno, svedoči i činjenica da je privremena vlast u Prištini, nakon žestokog protesta Vlade Srbije, ali i pod pritiskom predstavnika međunarodne zajednice, odustala od namere da proda "Trepču". Sada je, valjda, svima jasno da "Trepča" praktično ne može da bude privatizovana bez pristanka Srbije. Osim što u rudniku radi 3.300 Srba koji žive severno od Ibra, Fond za razvoj Srbijeje, sa udelom od 55,14 odsto, većinski vlasnik "Trepče". Uz to, dodatnih 22 odstokapitala "Trepče" poseduju srpske kompanije("Goša”, "Dunavosiguranje", "Termoelektro”, "Jugobanka" i "Beogradskabanka" u stečaju...). Udeo Srbije u "Trepči" bio bi još veći, ako bi se oko 480 miliona evra dospelih, a nenaplaćenih potraživanja srpskih kompanija pretvorila u vlasništvo nad rudnikom, čije je mineralne rezerve Svetskabankaprocenilana13,5 milijardievra. Ista je situacija i u slučaju "Brezovice" čiji su osnivači JP "Skijališta Srbije" i "Ineks-Inter Eksport".
Iako se Srbijaprvobitno, Briselskim sporazumom, praktičnoodreklaakumulacionog jezera "Gazivode", ohrabruje obećanje premijera Vučića da to neće dozvoliti. Uostalom, dvetrećinejezerasenalaziuSrbiji, a brana, hidroelektranaideojezerase nalazeusrpskojopštiniZubinpotok. Izgradnja braneje finansirana kreditomMMF-a, koji je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija. Branu je izgradila "Hidogradnja" izBeograda, a da bi se formiralojezeromorali su da se rasele SrbiizIbarskogKolašina, potopljenojevišeoko600 domaćinstava, dvecrkvei četirigroblja. Potopljeni su ičuveni dvori Jelene Anžujske iz perioda Nemanjića. Hiljade Srba iz tog kraja su iseljeniuz mizernu nadoknadu, jer svedoci tvrde da se za ar zemlje mogla kupiti samo kutija najjeftinijih cigareta! U svakom slučaju, sasvim je jasno da vlasništvonadkapacitetima"Gazivoda" nemožedabudepromenjenojednostranim odlukama iz Prištineo.
Premijer Vučić bi sada trebalo da uradi samo ono što je već najavio. "Naš zahtevjedaotvorimotemuimovine, anedanamonabudeoduzimanaprekonoći, daotomeništaneznamo, dasepravimodaništanevidimoidaondakadasvebudezavršenonekokažehajdesadaotvoritetemuimovine, kadanamostanudvamalakombinatanaseveru", rekaojeVučić u januaru. Pet meseci kasnije to bi trebalo da ponovi i Federiki Mogerini, dajući jasno do znanja Evropskoj uniji da je to mnogo važnije pitanje od "Parka mira". A njen odgovor će jasno pokazati da li EU poštuje svojinu samo svojih građana, ili je to univerzalna vrednost, koja važi svuda na svetu.
Paralelnosa ovom "bitkom za srpsku imovinu na Kosovu", SrbijamoradanastavidainvestiranaKiM, jerćeSrbi tamo opstatijedinoakobudu imali posao, dobreputeve, škole, univerzitete, bolnice, zdravstvenuzaštitu. Samo ako budemo ekonomski ojačali na Kosovu, moći ćemo uspešno da vodimo i političku borbu za Kosovo. Zato SrbijamoradapružisnažnupodrškuprivrednomrazvojusrpskezajednicenaKiM, pre svega krozpodsticajezarazvojmalihiporodičnihpreduzećaipreduzetništva. Srpska zajednica opstaće na KiM samo ako bude imala posao i jasnu ekonomsku perspektivu.
*Autor je predsednik Srpske narodne partije (SNP)
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić, Hašim Tači
