Izvor: Glas javnosti, 21.Dec.2009, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glad kuca na vrata
ARILJE - Nadničar Slobodan Bojović (48), koji živi sa bolesnom majkom Radojkom (82) u trošnoj brvnari u selu Vrane kod Arilja, ponovo je ostao bez posla. Proletos, posle teksta u našim novinama o bedi u kojoj žive Bojovići, javili su se neki dobri ljudi, pa je Slobodan od pomoći kupio čak i nove opanke „piroćane“. Uz pomoć koju su tada dobili Slobodan i Radojka preživeli su neko vreme, ali ih je sada ponovo skolila beda.
Pao sa skele
Slobodan Bojović >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << prvo je pao sa skele, polomio rebra, tada mu je naprslo i jedno plućno krilo, izgubio je oko, posle mu je grom pogodio brvnaru, umalo nije cela izgorela... Taman što je malo obnovio, brvnara je ponovo planula, ovog puta od varnice iz elektroinstalacije, onda je crkla koza...
- Ložimo vatru, pribavio sam malo drva, ali džaba kad je brvnara šuplja ko rešeto, duva na sve strane - žali se Slobodan u hladnom sobičku, kraj šporeta iz kog je više dima sukljalo u sobu, štipalo za oči, nego što je prolazilo kroz limene sulundare.
Dok je bilo jeseni, pa se koji dinar mogao otkinuti od nadničenja, Slobodan se nekako i snalazio. Sad, kako je počela zima, pao sneg, dunuo severac, nadničari niti kome trebaju niti ih ko traži... U hodničiću brvnare, na zemljanom podu, Slobodanu od hrane, zaliha za zimu ostao džačić krompira, dva-tri kilograma brašna, ima još flašu ulja, malo kafe i šećera, malo pasulja i to je sve... Slobodan i majka još ne gladuju, ali glad samo što nije pokucala na njihova vrata...
- Kupio bih malo ‘rane, doneo odozdo na leđima, ali nemam od čega... Dinara u džepu više nemam... Trčao bih negde da zaradim, ali nema gde i ja više ne znam šta ću - samo što nije zaplakao Slobodan, kojeg već na proleće čeka teška operacija grla, pluća...
