Izvor: Politika, 16.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktor „Dedinja” demantuje RZZO
Posle višednevne polemike dr Boško Đukanović tvrdi da samo u ovoj ustanovi operaciju srca čeka do 2.500 pacijenata
Posle višednevne polemike koliko građana zapravo čeka na operaciju srca, direktor Instituta „Dedinje” dr Boško Đukanović izjavio je da tvrdnja RZZO da je reč o 384 pacijenta – nije tačna. Izgovorio je to pred ministrom zdravlja dr Zoranom Stankovićem koji je juče posetio ovu ustanovu od izuzetnog značaja za kardiohirurgiju. Ministar je istakao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << značaj ažuriranja listi čekanja, ali nije komentarisao tvrdnju dr Đukanovića niti je tokom popodneva bio dostupan za naknadni komentar ove neočekivane situacije.
Prema rečima dr Boška Đukanovića, direktora Instituta „Dedinje” ovde između 2.000 i 2.500 ljudi čeka na operaciju srca. On time praktično demantuje podatke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje prema kojima je taj broj manji.
– Radimo dan i noć i ne možemo više da postignemo, iako imamo i ekonomske i stručne kapacitete. U toku dana se kod nas izvrši oko devet operacija na srcu i između četiri i osam na krvnim sudovima. To što su ljudi slati na operacije u Tursku je dobro delo – naglasio je dr Đukanović.
U RZZO kažu da će ova institucija, u interesu građana, istrajati na preciznom utvrđivanju koliko građana čeka operaciju srca.
– Oni koji tvrde da ima više pacijenata nego što je pokazala revizija, neka to dokažu pismeno, a ne da o tome pričaju usmeno rekla-kazala –kaže dr Aleksandar Vuksanović, direktor RZZO.
On objašnjava da zdravstvene ustanove imaju mesec dana da se izjasne o podacima do kojih je RZZO došao revizijom lista čekanja, istakavši da pretpostavlja da su im upitnike vratili oni koji stvarno hoće da se leče.
– Ustanove moraju da kažu šta je sa više od 1.400 pacijenata koji čekaju prema podacima koje smo dobili, a koji nam nisu poslali odgovor. Samo pacijenti koji se nalaze na centralizovanoj listi, moći će da budu operisani o trošku RZZO. Ubacivanje na listu je posao od dva minuta, pa onaj ko nije ubacio pacijenta po proceduri biće kriv što ovaj neće moći da se operiše o trošku države. Cela akcija je usmerena na dobijanje tačnih podataka koliko zapravo ljudi čeka na operaciju – ističe dr Vuksanović.
U okviru revizije liste čekanja na operacije srca u Srbiji analizira se da li je bilo zloupotreba prilikom angažovanja dodatnih kapaciteta za rešavanje tog problema, istakao je juče ministar zdravlja dr Zoran Stanković tokom pomenute posete Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”. On je objasnio da je ministarstvo oformilo 10 radnih grupa koje čine eminentni stručnjaci i koji preispituju sve liste čekanja.
– Ne želimo da skrivamo bilo koju slabost u zdravstvu i da u ovom trenutku komentarišemo da li je ili nije bilo potrebno slanje naših pacijenata na operaciju srca u Tursku, jer će za to javnost saznati po završetku rada RZZO i komisije koju je formiralo ministarstvo. Činjenica je da liste čekanja nisu imale reviziju od 2006. i da je RZZO uputio zahtev na oko 1.800 adresa od kojih je dobio odgovor od oko 380 bolesnika koji su na spisku – kaže Stanković.
RZZO će, prema njegovim rečima, u najskorije vreme uspostaviti kontakt sa svim kardiološkim institucijama da bi se napravila jedinstvena lista čekanja i da bi se saznao tačan broj pacijenata koji čekaju na operaciju srca.
Ugledni beogradski kardiolog, koji je zbog delikatnosti teme želeo da ostane anoniman, objašnjava da zbog odsustva sistema praćenja rada mali broj kardiohirurga radi „žestoko” svoj posao. Naš sagovornik pamti slučaj doktora koji je nedavno otišao u penziju, a koji je za osam godina uradio tri kardiohirurške operacije.
On ističe da je pravilo takvo da pacijent dođe kod lekara koji mu daje nalaz da mu je potrebna operacija, a da onda bolesnik sa tim nalazom odlazi u kliniku da zakaže operaciju. Ranije su u bolnicama pacijenti bili zavedeni u sveske, a sada su podaci o njima u kompjuterima. Povremeno u kontrole dolaze nadležni, koji liste proveravaju i da li ima prestupa, a jednom nedeljno se podaci novih pacijenata sa liste šalju RZZO-u.
– Svaka ustanova ima svoj sistem rada, ali uglavnom se na jednom mestu upisuju pacijenti za operaciju. Tu se evidentiraju samo oni koji nisu hitni slučajevi, jer se za hitne odmah reaguje. Potpuno razumem ljude koji su imali potrebu da se evidentiraju na više mesta, ali to stvara pogrešnu sliku o nivou realizacije i broja pacijenata. Jedino rešenje je da imamo objedinjenu listu – naglasio je naš sagovornik.
-----------------------------------------------------------------
Đukanović: Nisam policajac
Na pitanje novinara, kako izgleda prijavljivanje pacijenata na listu čekanja u njihovoj ustanovi, dr Đukanović je rekao da neko može da se prijavi u dve institucije i da ne može on da se bavi time da li se neko prijavljivao i u tri bolnice. „Ako se prijavio kod mene, onda je naš pacijent, ako se prijavio nekoj drugoj instituciji – onda je njihov. Ja nisam policajac. Naša ekipa kompjuterski evidentira ljude. Šta je tu problem? Ko evidentira? Pa mi imamo svoju službu koja se tim bavi. Ne možemo mi da proveravamo 2.000 ljudi svakog dana”, rekao je dr Đukanović.
U planu i „Dedinje 2”
Ministarstvo će uraditi sve da se pored postojeće zgrade Instituta „Dedinje” sagradi i „Dedinje 2” iako to nije predviđeno urbanističkim planom. „Očekujemo da se brzo dogovorimo sa gradom na osnovu naše dosadašnje uspešne saradnje”, rekao je ministar Zoran Stanković.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 17.06.2011.
