Izvor: Politika, 25.Avg.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijaspora pomogla obnovu spomenika na Ceru
Izrađene bista kralja Petra i Aleksandra, postavljena nova ograda i granitne prilazne staze i platoi
„Pola Mačve, Jadar i Pocerje bili su juče pozorište velike svečanosti. Sela su osvanula u zastavama, a kapije iskićene trijumfalnim lukom od zelenila sa okupljenim seljacima u svečanom ruhu. Ta lepa sela sa belim kućama usred mirnih šljivika slave danas uspomenu na one dane koji su im doneli i najveće bolove i najveće radosti, a na dane kada su gledali prvu Poćorekovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojsku u svoj sili i obesti i na dane kada su te iste ubice male dece gledali kako beže krvavi i prljavi da se dokopaju druge obale savske.” Ovako je „Politika” 29. juna 1928. godine, na naslovnoj strani, izvestila o otkrivanju spomenika cerskim junacima u selu Tekeriš.
Sto godina posle istorijske bitke 1914. godine, zaslugom i Nićifora Aničića (76), dobrotvora iz Južnoafričke Republike, Srbija je dostojno obeležila jedan od najsvetlijih datuma u istoriji srpskog naroda. Društvo srpskih domaćina, na čijem čelu je Aničić, uložilo je više od šest miliona dinara u rekonstrukciju i najzaslužnije je što je spomen-kosturnica u Tekerišu zasijala pravim sjajem.
„Odlučio sam da pomognem da spomenik cerskim junacima bude obnovljen, jer su srpski vojnici svojim delima to zaslužili. Briga o njima je obaveza svih Srba, bez obzira na to da li žive u domovini ili rasejanju”, ističe Aničić.
On naglašava da spomenik u Tekerišu nije svojina samo žitelja Loznice i da je svako u obavezi da se pokloni senima hrabrih ratnika koji su osvetlali obraz našem narodu.
„Od šest dedova iz moje porodice, pet je poginulo na Ceru, a samo je jedan preživeo rat, ali je vrlo brzo od rana umro. Onaj narod koji ne poštuje svoje spomenike i pretke treba da se stidi”, kaže Nićifor Aničić.
Na spomen-kosturnici u Tekerišu pored bista vojvoda iz Velikog rata – Radomira Putnika, Petra Bojovića, Stepe Stepanovića i Živojina Mišića, postavljene su i biste kralju Petru i kralju Aleksandru.
„Želeo sam da budu postavljene, jer oni to zaslužuju”, rekao je Aničić.
U „Politici” od 29. juna 1928. godine zapisano je „da se spomenik nalazi na najvišem delu sela. Njega je podiglo Udruženje rezervnih oficira sa narodom iz okoline. Projektovao ga je g. Bagenski, bivši ruski ministar građevine”.
Dajana Đedović, direktorka Centra za kulturu Loznice, kaže da je spomenik u dosta dobrom stanju, jer je rekonstruisan 2010. godine, ali da je zahvaljujući Nićiforu Aničiću i Društvu srpskih domaćina sada reprezentativno zdanje kojim se možemo ponositi.
„Zub vremena je nagrizao prilaze spomeniku i to je moralo da bude obnovljeno. Zahvalni smo Aničiću koji se odazvao pozivu da nam pomogne u izradi nove ograde, granitnih prilaznih staza i platoa, što je njihova velika zasluga. Oni su platili i izradu bista kralja Petra i Aleksandra. Velika zasluga pripada i profesoru Goranu Čpajku koji ih je vrhunski uradio”, ističe Đedović.
Vajar Goran Čpajak, kaže da je biste dva srpska kralja, koje su izlivene u bronzi, imaju gotovo metar i da ih je radio od februara. On je od početka bio uključen u ceo postupak rekonstrukcije, od izrade projekta do tehničkog izvođenja.
„Mislim da smo napravili dobar posao i da je rekonstrukcija veoma dobro urađena. Promenili smo ogradu koja nije bila primerena kompleksu na Ceru, a istovremeno su zamenjene staze i postavljen je materijal da to traje više od stotinu godina”, ističe Goran Čpajak, koji je i vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
----------------------------------------------
U kosturnici sahranjeno oko 3.500 vojnika
Centralni deo, spomenik u vidu gromade (deo planine), urađene od neobrađenih kamenih blokova koji kao da izranjaju iz zemlje. Visina spomenika je deset i po metara, a na vrhu na završnom kamenu postavljen je bronzani orao sa raširenim krilima i lovorovim vencem u kljunu, kao simbolom mira i prijateljstva. Spomen-kosturnica je nepravilnog oblika i ograđena šestougaonim stubovima međusobno povezanim lancima. U njoj je sahranjeno oko 3.500 srpskih vojnika, kao i izginuli Česi pripadnici 28. praškog puka, koji su sa pesmom „Hej Sloveni” krenuli prema srpskim položajima da se predaju.
Dejan Spalović
objavljeno: 26.08.2014.
