Izvor: RTS, 15.Sep.2010, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokratije nikad dosta
Povodom međunarodnog Dana demokratije, jedan od osnivača Demokratske stranke Dragoljub Mićunović ocenio da, iako je Srbija demokratska zemlja, demokratije nikada nema dovoljno. Deficit vladavine prava glavni problem u Srbiji, ističe Mićunović.
Srbija je, prema svim mogućim parametrima, demokratska zemlja, ali demokratije nikad nema dovoljno, izjavio je jedan od osnivača Demokratske stranke i predvodnik demokratskih procesa u Srbiji Dragoljub Mićunović.
Profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Mićunović je Tanjugu, povodom 15. septembra, međunarodnog Dana demokratije, rekao da su glavni problemi u Srbiji deficit vladavine prava, što otvara vrata korupciji, ali i nedovoljno razvijena svest građana o osnovnim vrednostima demokratije.
"Prema svim mogućim parametrima, Srbija je demokratska zemlja. Ona ima višepartijski sistem, ljudska prava koja su zagarantovana, ima sve ono što odlikuje demokratriju: slobodnu štampu, kritiku vlade, slobodne štrajkove i demonstracije. Srbija je u tom pogledu ispunila standarde demokratije, ali demokratije nikad dovoljno", istakao je Mićunović.
Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, narodni poslanik i predsednik Centra za demokratiju, napomenuo je da je Srbija u donošenju zakona i poštovanju procedura "dosta odmakla", ali je neophodno obezbediti punu vladavinu prava, koja je temelj demokratije.
"Deficit u vladavini prava je glavni problem, ali to zavisi i od predstavnika vlasti i od samih građana, jer kada nema vladavine prava, onda su otvorena vrata korupciji. To je jedan od najvećih problema sa kojim se srećemo, ali nije stvar samo u tome da postoje neki predstavnici koji su korumpirani. Oni jesu najodgovorniji, ali postoji i odgovornost građana, koji neće da čekaju u redu, već hoće da potplate da bi došli preko reda", ukazao je Mićunović.
Osnovni problem je u tome da li se do kraja poštuje zakon kao neumitna stvar koja sve građane čini jednakim, napomenuo je Mićunović i dodao da to "mori" i druge zemlje, a ne samo Srbiju.
"Nijedno društvo nije imuno od korupcije i gaženja prava, ali postoji ovaj dan da podseti celo čovečanstvo da mora mnogo da radi na tome", istakao je Mićunović.
Kriza demokratije
U svetu danas, prema njegovim rečima, postoji kriza demokratije koja se, pre svega, ogleda u nejednakoj participaciji građana, na šta utiču mnogobrojni faktori, poput različitih ekonomskih statusa i nedovoljno razvijene svesti građana o tome.
"Ono što je kriza demokratije jeste da se previše iscrpljuje reprezentativnost - neko nekog predstavlja, imate izbore, svog odbornika, poslanika, šefa države. Građane uvek neko predstavlja, ali pravi duh demokratije jeste u participaciji, što znači da vi učestvujete, a ne samo da neko drugi vas predstavlja i u vaše ime donosi odluke", rekao je Mićunović.
Mićunović je dodao da napor demokratije i njeno širenje ide u smeru ka tome da što više građana učestvuje u rešavanju pitanja koji se njih direktno tiču.
To, kako je istakao, znači da centri koji odlučuju o životima građana ne treba da budu udaljeniji od njih nego što je to neophodno, a svaki građanin ne treba da bude samo predstavljen, nego i aktivni činilac u donošenju važnih odluka za društvo.
"Imamo vrlo tanku demokratsku tradiciju i jedan vrlo nedemokratski mentalitet u ophođenju, a u međuvremenu je došlo i do promena država, vrednosnog sistema. Na neki načins ljudi su sve više privatna bića, a sve manje građani, a građanin je neko ko ne brine samo o sebi, nego i o opštim interesima. Mi tek treba da negujemo tu vrednost", zaključio je Mićunović.
