Izvor: Danas, 26.Mar.2015, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crv iz jabuke
Iako je ideja o Rusiji kao velikoj izvoznoj šansi Srbije godinama unazad visoko eksploatisana, posebno kroz brojne izborne kampanje, izgleda da je i dalje, u našem maniru, sve prepušteno inicijativi pojedinaca. Sistemski uslovi kojima bi se temeljnije iskoristila pozicija zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini nikako da se izgrade, a u punoj meri to su pokazale incidentne situacije u poslednjih nekoliko meseci, kada je prioritet u izvozu dobila hrana.
Naime, nakon embarga na uvoz >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << prehrambene robe, koji je Rusija uvela najvećim spoljnotrgovinskim partnerima iz EU, kao odgovor na sankcije zbog ukrajinske krize gotovo da nije bilo političara ili bar istaknutog funkcionera u domaćim institucijama koji nisu to videli kao podsticaj za domaću poljoprivredu, kao novu šansu da se naši proizvodi konačno pozicioniraju u tom delu sveta. Ipak, na tržište visokih zahteva i velike potražnje nije moguće ući i opstati bez visoke profesionalizacije. Ne samo izvoznika, mada su oni tu najbitniji, već i institucija koje brinu o regularnosti trgovine. A to nam je jedna od slabijih karika, pokazala je, nakon afere sa mesom, i poslednja gužva oko izvoza jabuka.
Istina je, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin izjavio je da se izvoz našeg voća i povrća u tu zemlju ne dovodi u pitanje, niti da je uopšte bilo reči o uvođenju zabrane zbog sumnje da povećane količine plasirane ruskom tržištu potiču iz reeksporta. Istina je, međutim, i da je zvanična portparolka ruske fitosanitarne službe dan pre toga izjavila da od srpskih vlasti očekuju objašnjenje i konkretne podatke o obimu proizvodnje, kojim se opravdava veća isporuka jabuka tokom februara i marta ove godine. Ona se požalila i da su procedure uvoza, utvrđene u januaru, ostale samo slovo na papiru. Uz to, ni domaći zvaničnici nisu isključili mogućnost da je jedan izvoznik prekršio proceduru, i obećali su da će stvar ispitati, tako da tačka na ovaj slučaj, ukoliko je reč o pojedinačnom ispadu, još nije stavljena.
Ono što u ovoj nezavršenoj priči brine jeste način na koji se problem, kako tvrde, tehnički podiže na politički nivo, a ne rešavaju ga službe koje su za to zadužene. Nejasno je zašto o detaljima carinske procedure i kontrole, o načinu dostave izvoznih deklaracija, razgovaraju ministri umesto institucija koje su za to osnovane i plaćene novcem poreskih obveznika.
