Izvor: B92, 16.Okt.2008, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

850 miliona ljudi gladuje

Beograd -- Na Svetski dan hrane više od 850 miliona ljudi je na ivici gladi ili gladuje, iako je pravo na hranu jedno od temeljnih ljudskih prava.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine 16. oktobra obeležava Svetski dan hrane. Pravo na hranu sve više se integriše u nacionalne ustave i zakonodavstvo. Uprkos napretku, 60 godina posle usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, 854 miliona ljudi i danas teško dolazi do hrane.

Takva je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << situacija i na Haitiju, gde stanovništvo živi u velikoj bedi. Uragani i tropske oluje opustošile su zemlju, a cena hrane konstantno raste. Majka Džojs Kikeron nahranila je dete blatom, kako ne bi umrlo od gladi. Umešala je prašinu, vodu, so i ulje.

Jedna od najugroženijih zemalja je Etiopija. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu organizovala je centre koji snabdevaju građane namirnicama. Majke pešače satima do centra jer im je to mogućnost da nahrane decu.

Inače, neracionalna ishrana i konzumiranje kontaminiranih namirnica izazivaju brojne i ozbiljne zdravstvene poremećaje, a procenjuje se da se preko 70 odsto štetnih materija unosi preko hrane.

Direktor FAO Žak Diuf upozorava vlade bogatih zemalja da ne smeju da prestanu da pružaju pomoć ili da ograniče trgovinu siromašnim zemljama, zbog finansijske krize.

Na konferenciji u Rimu, Diuf je istakao da izveštaj Ujedinjenih nacija pokazuje da 36 zemalja u svetu zavisi od inostrane pomoći.

"Međutim, neophodna je veća pomoć, prvo podrška naroda razvijenih prekookeanskih zemlja, ali i privatna pomoć u obliku direktnih investicija. Zato kažemo - ako ne učinite ono što smo se dogovorili - kriza ne samo da neće biti rešena, već će postati još gora", rekao je Diuf.

Cene hrane rastu svuda u svetu zbog finansijske krize, ali glavni uzroci rasta cena i nedostatka hrane zemalja u razvoju jesu ratovi i nerazvijena proljoprivreda.

Univerzalna deklaracija ljudskih prava iz 1948. godine prva je prepoznala pravo na hranu kao osnovno ljudsko pravo. Te godine je to pravo uključeno u Međunarodni sporazum o ekonomskim, socijalnim pravima i pravu na kulturu, koji je usvojen 1966. godine i ratifikovalo ga je 156 država.

Istraživanje: Ima li dovoljno hrane

Trećina svetske populacije gladuje, dok je u Srbiji čak 12 odsto stanovništva izjavilo da im se u poslednjih godinu dana često ili ponekad dešavalo da nemaju dovoljno hrane, pokazalo je ispitivanje agencije Medijum Galup, urađeno povodom Svetskog dana hrane.

Agencija za istraživanje javnog mnjenja TNS Medijum Galup ispitivala je da li građani Srbije, regiona i sveta imaju dovoljno hrane i kakve su im navike u ishrani.

Većina građana Srbije, prema istraživanju agencije Medija Galup, smatra da se hrani zdravo, pa je tako 54 odsto ispitanika izjavilo da vodi računa o ishrani.

Ipak, kada se pogleda lista omiljenih jela građana Srbije, možemo uočiti da su upravo masnija jela (sarma, gibanica i ostala tradicionalna i nacionalna jela) najčešće na vrhu liste.

Pored sarme, piletine i prasetine, na listi omiljenih jela nalaze se i ćevapi, pljeskavice i gibanica, kao i tradicionalna jela kao što su pasulj, ajvar, kajmak, proja i burek, a u manjoj meri i morska i rečna riba.

Prosečna osoba do 50. godine unese u proseku 25.000 litara vode i oko 10.000 kilograma suve materije hrane. U svetu međutim trećina populacije pati od gladi.

U Africi čak 46 odsto stanovništva nema dovoljno hrane. Sledeća na ovoj listi je Azija, gde 20 odsto ljudi gladuje, zatim istočna i centralna Evropa sa 19, i Latinska i Severna Amerika sa 14, odnosno 13 odsto gladnih.

Najbolja situacija je u Zapadnoj Evropi, gde je sedam odsto ljudi izjavilo da nema dovoljno hrane za sebe i svoju porodicu.

Srbija je po broju onih koji nemaju dovoljno hrane četvrta u regionu, sa 12 odsto stanovništa koje ima ovaj problem.

Ispred Srbije, po broju onih koji nisu imali dovoljno hrane za sebe ili svoju porodicu, nalazi se Makedonija, gde je 21 odsto anketiranih rekao da se suočio sa nedostatkom hrane, kao i Bugarska sa 17 odsto i Rumunija sa 14 odsto.

Bolja situacija je na Kosovu i u BiH - 11 odsto, Hrvatskoj šest odsto i u Albaniji, gde samo jedan odsto stanovništva pati od gladi.

Ubuduće voće za učeničko zdravlje

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin najavio je da će, u saradnji sa ministarstvima zdravlja, prosvete i stranim donatorskim kućama, sledeće godine pokrenuti projekat deljenja besplatnih voćnih užina učenicima osnovnih škola u Srbiji.

Dragin je, na Svetski dan hrane, deci u Osnovnoj školi "Jovan Miodragović" u Beogradu podelio paketiće s organskim proizvodima (jabuke, šargarepe, fizalis...).

On je najavio da Ministarstvo poljoprivrede planira da u sledećoj godini 10 puta poveća sredstva namenjena za organsku proizvodnju u agrarnom budžetu.

"Mi mislimo da je to jedna od komparativnih prednosti u odnosu na druge zemlje jer mi imamo negde oko preko pola miliona hektara koji mogu u nekom doglednom periodu da se prebace iz standardne proizvodnje u organsku", kaže on.

"Ono što je jako bitno to je da je organska hrana daleko skuplja na evropskom tržištu i da na malim posedima, Srbija je, nažalost, zemlja sa malim prosečnim posedom, koji je svega negde oko četiri hektara, može jedna porodica da živi jako dobro od proizvodnje organske hrane", kaže on.

"I to je jedan od načina da intenziviramo poljoprivrednu proizvodnju, obezbedimo deci zdraviju hranu, a i bolji prihod našoj poljoprivredi", kaže on.

On je rekao da je planirano da voćne užine u školama budu besplatne, za početak je planirano da projekat bude sprovden u jednom regionu, a kasnije proširen na sve osnovne škole u zemlji.

"Zanemarljiv procenat organske hrane se danas proizvodi u Srbiji", istakao je Dragin i predočio da se mora mnogo više raditi na edukaciji poljoprivrednika, ali i stanovništva zašto je važno organsku hranu proizvoditi i konzumirati.

Takođe je neophodno da država obezbedi tržište za organske proizvode, kako bi zemljoradnicima koji imaju male parcele omogućila ulazak u supermarkete i velike sisteme, kazao je Dragin.

Prema njegovim rečima, najveći procenat organske proizvodnje u Srbiji bazira se na proizvodnji povrća i voća, a taj vid proizvodnje najzastupljeniji je u okolini Subotice.

I zapadni delovi Srbije su veoma zainteresovani, ali bi trebalo mnogo više uraditi u centralnim i južnim delovima zemlje, gde je povrtarstvo jedna od vodećih grana poljoprivrede.

Ministar je podsetio na novi zakon o bezbednosti hrane, koji je prošle nedelje usvojen na sednici Vlade i ušao u skupštinsku proceduru, ima za cilj da pojednostavi proces proizvodnje, prerade i plasmana hrane, uz stalni nadzor relevantnih organa i garanciju proizvodnje zdravstveno bezbednih proizvoda.

Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je i sveobuhvatnu borbu protiv gajenja genetski modifikovanih biljaka na našim poljima, pa je zato pojačalo inspekcijski nadzor useva, rekao je Dragin.

Crveni krst apelovao na pomoć gladnima

Crveni krst Srbije apelovao je danas na građane, organizacije i medije da se uključe u organizaciju i pribavljanje pomoći za gladne.

U saopštenju ove organizacije nevedeno je da će povodom 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv gladi, Crveni krst u svim sredinama organizovati sabirne akcije hrane od donatora radi pojačavanja obroka u narodnim kuhinjama.

Zajedničkim ručkovima potencijalnih donatora i javnih ličnosti sa korisnicima narodnih kuhinja skrenuće se pažnja javnosti na ovaj problem, a biće organizovana i predavanja i tribine o zdravoj ishrani i borbi protiv gladi.

Crveni krst Srbije je od marta do jula 2008. godine kroz program narodnih kuhinja u 58 opština obuhvatio 20.735 korisnika za koje je pripremljeno i distribuirano 1.645.272 obroka.

Prema podacima iz Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji deset odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, a stopa nezaposlenosti je 24 odsto, podsetio je Crveni krst.

U Srbiji je i 90.000 registrovanih izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercoegovine, 200.000 izbeglica koje su dobile državljanstvo Srbije i 209.700 registrovanih interno raseljenih lica sa Kosova.

Nastavak na B92...

RTS: Svetski dan hrane