Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Feb.2016, 09:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučić: Srbija nastala iz vere napravljene od krvi i suza

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić održao je danas u Kragujevcu Sretenjsku besedu povodom Dana državnosti i kazao da je Srbija nastala iz "vere napravljene od krvi i suza".

Vučić je na svečanoj akademiji u Staroj skupštini Kragujevca, rekao da srpski narod nije imao nikakav racionalan razlog za veru kada je odlučio da bude slobodan i stvarao državu 1804. i 1835, jer je ta vera nastala u bedi i ropstvu.

"Pokazalo se da je vera napravljena od krvi i suza >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << najčvršća i najjača tvorevina i iz nje je nastala Srbija, iz nje smo svi mi nastali", kazao je Vučić.

Na Dan državnosti Srbije 15. februara, donet je prvi ustav Knjaževine Srbije 1835. godine.

Nikolić položio venac na Spomenik neznanom junaku

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je povodom Dana državnosti položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

"Na Sretenje 1804. godine Srbija je otvorila vrata slobode, na Sretenje 1835. godine vrata demokratije. Na čast, slavu i hvalu našim precima, za nauk nama i našim potomcima. Večita je Srbija", napisao je Nikolić u Spomen knjizi.

Predsednik Srbije dodelio je povodom dana državnosti odlikovanja pojedincima, institucijama, pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Dan državnosti - početak ustanka i prvi moderan ustav

Srbija danas obeležava Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, počela je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Sretenjski ustav

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.

Gugl čestitka Srbiji: Đavolja varoš na srpskoj zastavi

Najveći svetski pretraživač Gugl posvetio je danas početnu stranu svog srpskog domena Danu džavnosti Srbije postavivši na logo sliku Đavolje varoši na srpskoj zastavi.

Klikom na sliku prikazuje se lista sajtova, na kojima se govori o Danu državnosti, zatim stranice medijskih kuća i Wikipedije.

Prošle godine Gugl je povodom Dana državnosti Srbije na logo stavio vatromet u bojama srpske zastave, dok je 2013. na srpskoj verziji pretraživača okačio "zaštitni znak" Srbije - šljive i opanake.

Dan državnosti Srbije ili Sretenje je državni praznik Srbije koji se praznuje 15. i 16. februara, a ustanovljen je u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav moderne srpske države - Sretenjski ustav.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Akter: Nikolić položio venac na Spomenik neznanom junaku