Izvor: Vostok.rs, 14.Avg.2011, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UNESKO prati cunami
14.08.2011. -
Sistem za rano upozoravanje na cunami isproban je na Atlantiku i Sredozemnom moru. Program je napravljen 2005. godine pod pokroviteljstvom Međuvladine okeanografske komisije UNESKO i već funkcioniše u Tihom i Indijskom okeanu, kao i u Karipskom basenu.
U praktičnoj obuci učestvuje 31 zemlja. Cilj prve faze eksperimenta je da se proveri efikasnost sistema slanja signala o cunamiju. Alarmantne poruke >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << se šalju elektronskom poštom, faksom i preko Globalnog telekomunikacionog sistema. Kad se podigne gigantski talas odbrojavaju se sekunde. Zato je brzina prenošenja podataka i operativnost nacionalnih i koordinacionih centara svake zemlje-učesnice zalog uspešnog funkcionisanja sistema za upozoravanje na cunami u celini.
Cunami je bitan problem za čovečanstvo. A u nekim regionima je izuzetno aktuelan. Pre svega, za region Tihog okeana – tamo je u poslednjih 5 godina bilo nekoliko cunamija s visinom talasa preko 25 metara. Na Atlantiku i Mediteranu je mirnije, ističe rukovodilac Centra za obradu podataka VNII za hidrometereološke podatke Rosgidromet Nikolaj Mihajlov.
Ovakav sistem možda nije najaktuelniji za ovaj region, jer postoje samo simptomi postojanja cunamija u ovom regionu. Ipak, uvek je korisno imati sistem, koji će omogućiti da se ljudi informišu o opasnim pojavama, koje nastaju u Svetskom okeanu.
Cunami izazvani seizmičkom aktivnošću u regionu Sredozemnog mora i Severoistočnog Atlantika se zaista retko dešavaju. Poznato je da je 1755. godine talas, koji se podigao usled zemljotresa, uništio Lisabon. Za vreme cunamija 1908. godine u Italiji je poginulo 85 hiljada ljudi.
Uostalom, posle nesreće, koja se 11. marta desila u Japanu, a posebno ako se imaju u vidu njene posledice, sama reč „cunami" izaziva paniku u celom svetu. Ova raspoloženja se mogu sprečiti ne samo uz pomoć programa za rano upozoravanje na nepogodu, već i ako se uvede sistem za obaveštavanje stanovništva, kaže Nikolaj Mihajlov.
Rusija već drugu godinu koristi novi automatizovani sistem za upozoravanje na cunami na Dalekom Istoku. Sistem je napravljen u Rosgidrometu. Postavljena je specijalna mreža stanica, koja beleži nivo mora i zemljotrese. Zatim se odvija modelovanje nakon kojeg počinje da radi sistem za obaveštavanje, koji je direktno povezan sa stanovništvom, administracijom subjekata i federalnim nivoom.
Naučnici prate i posledice od cunamija u regionima, koji su vrlo udaljeni od mesta nastanka talasa. Tako su se odjeci japanskog zemljotresa pojavili na Antarktiku. 11. marta talas od cunamija je za manje od 18 sati savladao 13 hiljada kilometara i smanjivši se do visine od svega 30 santimetara zapljusnuo je arktički led. Međutim, i ovo kolebanje je bilo dovoljno da se od Antarktide otkinu gigantski glečeri. Sad oni plutaju po okeanu i lagano se tope, ali je najveći od njih još uvek po svojim dimenzijama premašuje 60 kvadratnih kilometara.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
