Izvor: Politika, 07.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sad dolar kruni evro
Posle odluke američke administracije da sa 700 milijardi dolara vatrogasno pomogne svom posrnulom finansijskom tržištu, Evropu zapljusnuo talas te krize, koji se odrazio na vrednost zajedničke valute
Finansijski cunami sa Istočne obale Amerike ovih dana je svom silinom zapljusnuo zapadne obale Evrope. Prve na udaru našle su se Irska, Engleska, Nemačka, ali i Švajcarska, koja nije u EU i još ljubomorno čuva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoj franak, ali je njena UBS banka morala da „kalne” svih 36,7 milijardi dolara za skupu igru na američkom hipotekarnom tržištu. Koliko će taj ceh platiti ujedinjena Evropa znaće se posle jučerašnjeg sastanka svih 27 ministara finansija u Luksemburgu, ali vlade zemalja Starog kontinenta preduzimaju sve što je do njih da njegov iznos svedu na najmanju meru.
Takav razvoj događaja nije mogao da se ne oseti i na kursevima valuta sa obe strane Okeana. Evro trenutno vredi, na indikativnoj deviznoj berzi u Londonu oko 1,3550 dolara i približno 138 jena, što je oko 18 i 15 odsto niže u odnosu na maksimalne vrednosti koje je, prema oba takmaca, imao tokom ove godine. U svetu se na takve fluktuacije (ne) gleda sasvim ravnodušno, ali u sadašnjim okolnostima takav signal može imati velike poslovne reperkusije, pogotovo u odnosu na vrednost akcija i kretanje kapitala.
Iskušenje za oba finansijska tržišta, alii vlade Amerike i EU, nije kako sprečiti kolebanje kurseva, već kako sprečiti domino-efekat u Evropi i na ostalim jakim svetskim tržištima, poput Japana ili azijskih „tigrova”, a da taj talas ne pogorša svetske privredne performanse. A to je više nego izvesno.
Prema podacima biltena Ekonomskog instituta „Makroekonomske analize i trendovi”, privredna aktivnost u EU i SAD pala je podjednako – po 1,7 odsto. U EU je to šaroliko, ali i bez aktuelne finansijske krize, privrede dva od tri temelja svetske privrede opasno su se zaljuljale. Recesija je već na sceni. Da li može biti dublja? Možda. Mnogo zavisi od toga da li će EU naći valjane odgovore na sva otvorena pitanja koje je krah američkog investicionog bankarstva ispostavio u najoštrijoj formi.
Pošto i svetska privreda radi i opstaje po sistemu „spojenih sudova”, u kome nijedan potez s jedne strane ne može proći bez reakcije na drugoj, a svima je interes da se što pre uspostavi kakva-takva ravnoteža, svi grčevito traže najbolja rešenja. Ako Americi nije smetalo da mesecima dolar gubi pokoji promil, jer je to obilato kompenzovala jevtinijim izvozom i većom konkurentnošću, trenutan rast vrednosti njene valute neće joj mnogo odmoći, ali ni pomoći. Njoj je više stalo do smirivanja ne samo finansijskog, već i svih ostalih tržišta, a to neće ići ni brzo, ni lako, niti jednosmerno.
Ujedinjena Evropa će učiniti svoje, pogotovo 15 zemalja Evropske monetarne unije, kojima je evro domaća valuta, ali i svaka zemlja se sama „češe” gde je najviše „svrbi”. Tako je Nemačka donela preventivnu odluku da garantuje za svaki evro ušteđevina u svojim bankama. Obećala je da će stati iza svake svoje banke i njenog ugroženog kapitala. Cilj je da se izbegne panika i grabež uloženih para.
Gde smo mi u svemu tome?
Uprkos blagim „sedativ” izjavama guvernera NBS Radovana Jelašića, kao najpozvanijeg, po kojima Srbija nije mnogo ugrožena u prvom naletu tog razornog talasa, kao mala i otvorena ekonomija, platiće svoj deo ceha. Bez svake sumnje. Da li samo skupljim kreditima, skromnijim iznosima stranih direktnih investicija, nešto nižom stopom industrijske proizvodnje, odnosno bruto domaćeg proizvoda ili možda nečim drastičnijim, kao što je, recimo, povlačenje kapitala iz „naših” banaka sa tuđim novcem radi spasavanja centrala u Evropi, ostaje da se vidi.
To što je kurs dinara pao za dinar i nešto jače za samo 24 sata i što je NBS bila primorana da interveniše sa 40 miliona evra na međubankarskom tržištu, ne bi li onemogućila još drastičniji pad nacionalne valute, ne mora ništa da znači osim uobičajene i sasvim razumne dnevne intervencije. Biće muka ako takva praksa učesta, a intervencije NBS počnu obilnije da krune devizne rezerve. Beogradska berza iz dana u dan trpi ozbiljne udare i pad vrednosti svih indeksa, jer je sasvim izvesno da se pojedini investitori polako povlače sa našeg tržišta i dinare menjaju u evro, a to ne može da ostane bez uticaja na kurs dinara.
Slobodan Kostić
-----------------------------------------------------------
Ministri usvajaju antikrizne mere
Ministri ekonomije i finansija 27 zemalja-članica Evropske unije juče su u Luksemburgu pokušali da usvoje zajedničke mere za rešenje tekuće finansijske krize, koja je za evropske zemlje najgora od Drugog svetskog rata.U saopštenju se izražava nada da zemlje EU mogu postići „jedinstven opšteevropski prilaz u rešavanju krize i da će u tome tesno sarađivati”. Mi ćemo usvojiti neophodne mere za postizanje stabilnosti finansijskog sistema”, izjavio je Žan-Klod Junker, luksemburški premijer i predsedavajući ministara finansija zone evra.
Junker je naglasio, kako su prenele novinske agencije, da je prilikom jučerašnjeg skupa ministara finansija zone evra postignuta saglasnost da se ni u kom slučaju ne sme dozvoliti pad regionalnog finansijskog sistema, kao ni pad niti jedne „sistemski važne finansijske institucije”.
Tanjug
[objavljeno: 08/10/2008]
