Izvor: Kurir, 17.Apr.2011, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKI CUNAMI
Već danima se neki tinejdžeri igraju sa šiframa internet stranice Posebnog odeljenja Javnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Svaki dan na toj internet stranici osvane nova poruka koja ismeva one čiji je posao da nas zaštite od mnogo ozbiljnijh stvari koje dolaze sa interneta. Jedna od najboljih poruka koju su ostavili hakeri glasi: „Saberite se, nađite nekog ko zna da sastavi lozinku kako treba. Pa, nije to nuklearna fizika, nego obična internet strana’ (prim. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << aut.). To vam je kao da svakog dana u ministarstvo policije upadne nekoliko tinejdžera, rekreativno razoruža obezbeđenje i uzme ministra za taoca. Bar na desetak minuta.
Inače, srpsko informatičko društvo, sastavljeno od poniženih, željnih, a pre svega gladnih građana, više ne rasipa preko potrebnu snagu da preslušavanje kompletnih vesti, već poput najmodernijih kompjutera u CIA prepoznaje i reaguje samo određene reči. Na primer, reči „besplatno, podela, trešnje“. S obzirom na to da prosečan srpski kompjuterski mozak nije obratio pažnju na to šta se to tačno ove nedelje poklanjalo na Trgu, došlo je do zabune. A odmah zatim i do masovne tuče. Cela ta situacija dovela je i do određenih komplikacija u slanju poruke solidarnosti i podrške narodu Japana.
Očigledno je da se većina građana okupljenih na Trgu našla u čudu kad su iz autobusa pripadnici komunalne policije umesto obećanih trešnji počeli da im dodaju golo drvo s korenom. - Zašto s korenom? - pobunili su se oni najbliži autobusu. - Zar nisu mogli jednostavno da oberu trešnje i poslažu ih po gajbicama? Šta mi da radimo sa sadnicama?
Za sadnicu je potrebno kupiti i ogromnu saksiju - dovikivali su neki. - Rađa li to uopšte? - interesovali su se oni pribraniji - Šta se vi bunite, šta da radimo mi koji nemamo ni dvorište ni terasu? - čulo se iz zadnjih redova, koji su u tom momentu krenuli da vide u čemu je prevara. - Tako je, dajte trešnje, a ne stabla! Ko će sad da se jebava da to presađuje i održava? - čulo se još iz mase u pokretu. Tako je! - a onda se sve zaljuljalo i dogodio se srpski cunami.
I dok je gladan, razočaran, ali solidaran narod Srbije solidarno učestvovao u opštoj makljaži na Trgu, njihova najdraža folk pevaljka se dva dana preznojavala u pregovorima s tužilaštvom u Beogradu. Pojavama poput Cece posvetiti više od jednog pasusa u novinarskom životu je bahato rasipanje reči, stoga samo ukratko. Ideja Cecinih advokata je bila da pokradeni novac Ceca sa državom podeli lapo-lapo. Međutim, iskusni pregovarači javnog tužilaštva nisu pristajali ni na šta manje od dve trećine. Tako da je Ceci nakon priznatog lopovluka ostalo samo 800.000 evra. Ostatak ide državi. Naravno, reda radi, gospođa pevačica će neko vreme morati da se kupa u svom bazenu sa elektronskom narukvicom.
I tako, u Srbiji već duže vreme svako vuče na svoju stranu. Paradoks je u tome što, ma koliko svi vukli na svoju stranu, zajedno ipak idemo u istom pravcu. Srpski cunami nas vodi, što bi rekao Džoni Štulić, ravno do dna.
