Izvor: Politika, 24.Sep.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podvrška reka razarala kao cunami
Devet dana posle poplave deo sela Podvrška kod Kladova i dalje u blatu, kuće razorene, u dvorištima olupine automobila, mašina...
Podvrška – Razrovanom, blatnjavom ulicom sa dvadesetak kuća u donjem delu Podvrške, sela nadomak Kladova, jedva prolaze i ogromni kamioni. Olupine automobila, razvaljena stolarija, uništene mašine stoje u mulju pored nekadašnjeg puta, dok meštani lopatama izbacuju blato iz dvorišta.
Pored njih, u šest metara dubokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kanalu lagano teče Podvrška reka. Tačnije, potok. Leti, kažu, ponekad i potpuno presuši. Niko ne bi ni pomislio da je baš ta reka pre devet dana podivljala i u talasima visokim osam-devet metara, nastalim iz desetine bujičnih potoka na obroncima Miroč planine, razorila sve što joj se našlo na putu. A našle su se kuće, vozila, štale, pomoćni objekti. I ljudi. Pobesnela reka odnela je i jedan život – u maloj kući u središnjem delu ulice u bujici se udavila Brankica Krstić (84). Bila je sama u kući tog kobnog jutra 15. septembra, uz to nemoćna, polupokretna, kada je poplavni talas probio vrata i prozore i uništio sve pred sobom.
Bujični talas došao je bez upozorenja: tog jutra žitelji Podvrške primetili su doduše da reka raste. Razloga za uzbunu, ipak, nije bilo, i ranije se dešavalo da Podvrška reka poraste posle kiša, koja je tih dana neprestano padala.
– Kad sam pogledala kroz prozor videla sam da voda preliva betonski most koji povezuje dva dela sela i tada sam se uplašila. Pozvala sam svekrvu i pošla po dokumenta kada je ogroman talas bukvalno uleteo u kuću – kaže za „Politiku” Brankica Mihajlović, meštanka Podvrške.
Posledice poplava: razoreni automobili i uklanjanje blata (Foto Rade Krstinić)
Ona sa mužem, svekrvom i svekrom živi u kući koja se našla među prvima na udaru ogromnog talasa. Deca srećom nisu bila tu. Brankica je pred vodenom stihijom pobegla u kupatilo i kroz mali prozor uspela da se izvuče napolje u vodu koja je tutnjala okolo. Uspela je da se dokopa stepenica i popela se na sprat. Svekrva, invalid, nije mogla sama da se spase, pa ju je Brankica, iako ugruvana, bukvalno izvukla na tavan.
– Sve je tutnjalo, balvani i stenje udarali su o kuću nošeni vodom. Gledala sam kako se štala lomi kao da je od šibica i nestaje u talasu. Voda je stigla do sijalice na banderi koja stoji na mostu. Bilo je užasno, nikada u životu nisam videla takvu stihiju – kaže Brankica Mihajlović, koja već 32 godine živi u ovom selu.
U majčinoj kući gde je odrastao, tik uz Podvršku reku, Ivica Pavlović u dubokim gumenim čizmama, jedinoj obući koja omogućava kretanje po kaljuzi, izvlači kolica sa blatom iz dvorišta. Nije se zatekao u kući u trenutku nesreće, ali je u njoj bio Ivičin deda. On je uspeo je da se zakloni na terasi na spratu kuće do koje je bujica stigla. Kuća ga je, kaže Ivica, zaštitila, ali zato je poplavni talas odneo sve što je mogao – razorio je pomoćni objekat, garažu, odneo automobile... U prvim danima čišćenja iz prizemlja su izbacili deset traktorskih prikolica mulja.
U dvorištu pored porodica Blagojević iznosi iz prizemlja uništene stvari. Čiste već devet dana, ali i dalje je pred njima ogroman posao: sada treba skinuti lamperiju, obiti zidove...
– Prešla sam preko mosta tog jutra kad sam pošla u radnju, na posao. Vrlo brzo ušao je komšija i rekao da voda nadolazi. Požurila sam da upozorim svekra i svekrvu, kao i snaju koja je spavala na spratu sa malom bebom. Kad sam stigla voda je bila preko mosta i nadirala u kuće. Ništa nisam mogla da učinim, bilo je strašno – priča Dušica Bogojević.
Njen suprug Aleksandar otišao je tog jutra na drugu stranu, u brda da pusti ovce, ali ga je bujični potok primorao da se vrati. A kad je stigao u blizinu sela vodena stihija već je nadirala svom snagom iz pravca njegove kuće. Aleksandrovi roditelji su spaseni u poslednji čas: komšije su ih prihvatile iz bujičnog talasa i prebacile na drugu stranu ograde. Snaja sa bebom bila je zarobljena na spratu i mogla je samo da gleda kako voda prodire u njihov dom.
Voda je tutnjala donjim delom sela više od sat vremena. Poput svojevrsnog cunamija lomila je automobile, traktore, razarala sve pred sobom. Huk pomahnitale reke širio se mestom: dok su sa jedne strane meštani spasavali živu glavu, na drugoj žitelji Podvrške mogli su samo da gledaju užas koji ih je zadesio, jer u bujicu visine osam, devet metara niko nije mogao da uđe.
– Voda je brzo nadirala, a poplavni talas bio je bar osam metara visok. Kao da se sva voda iz potoka sa brda i Miroč planine slila u Podvršku reku. Razaranje je trajalo oko jedan sat, a onda je sve prestalo. Tek tada videli smo štetu koju je nanela. U poplavi je stradalo više od deset kuća – kaže Dragan Marinović, predsednik saveta Mesne zajednice Podvrška.
Selo sa 1.600 stanovnika, od kojih je oko 600 trenutno na radu u inostranstvu, i dalje je bez vode za piće, mada vodovodna mreža nije oštećena. To je iz bezbednosnih razloga, objašnjava Marinović. Meštani su se sami organizovali, i koliko smo mogli da vidimo, svi rade na čišćenju. Posle uklanjanja blata sledi dezinfekcija kako bi se zaštitili od zaraze, a onda na teren treba da stignu ekipe za procenu štete. A ona je u ovom delu Podvrške ogromna.
----------------------------------
Pomažu i azilanti
Tridesetak azilanata iz centra za azil u Sjenici pomagali su prošle sedmice žiteljima Podvrške da saniraju posledice poplave. Došli su odmah posle nesreće i puno su pomogli, kažu meštani. Azilanti su sa njima iznosili blato i mulj iz kuća, uklanjali otpad.
Dejana Ivanović
objavljeno: 24.09.2014.
Pogledaj vesti o: Cunami
