Izvor: RTS, 15.Feb.2012, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)očekivani cunami
Veliki cunami koji prošle godine odneo 20.000 života u regionu Tohoku i nije prva takva katastrofa koja je zadesila tu oblast. Nuklearna katastrofa u Fukušimi mogla je biti sprečena da su konstruktori elektrane uzeli u obzir cunami sa kraja 19. veka, koji je u istom regionu usmrtio 22.000 ljudi.
Jedanaestog marta prošle godine veliki cunami prouzrokovan zemljotresom snage devet stepeni Rihterove skale, sa epicentrom ispod dna Pacifičkog okeana, obrušio se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na priobalni pojas regiona Tohoku na najvećem japanskom ostrvu Honšu i prouzrokovao smrt 20.000 ljudi i najveću nuklearnu katastrofu od Černobilja.
Najveći broj žrtava zabeležen je u prefekturama Ivate i Mijagi, a nekoliko stotina ljudi poginulo je i u prefekturi Fukušima, gde su poplavljene i teško oštećene dve nuklearne centrale sa deset reaktora.
I dok je nuklearka "Fukušima 2", zahvaljujući savremenijoj tehnologiji upotrebljenoj u reaktorima uspešno zauzdana u prvim danima nakon udara, njena 20 kilometara udaljena starija sestra, "Fukušima 1", otela se kontroli i oslobodila ogromne količine kancerogenih radioaktivnih materija u vazduh i more, ugrozivši ne samo neposrednu okolinu, već i japansku prestonicu Tokio.
Višemesečna nuklearna kriza u Fukušimi počela je kada je cunami visine 15 metara prešao preko pet i po metara visokog zaštitnog zida elektrane i zapljusnuo njenih šest reaktora, uništivši glavno i rezervno električno napajanje, usled čega je prestalo hlađenje reaktora i izgubljena daljinska kontrola nad njima.
Najviši cunami, od čak 40 metara, zabeležen je oko 200 kilometara severno od centrale u mestu Ofunato u prefekturi Ivate.
Površina od oko 560 kvadratnih kilometara našla se pod vodom, a najdublji prodor u kopno, od deset kilometara, zabeležen je u najmnogoljudnijem gradu regiona Tohoku, Sendaju.
Nuklearna nesreća mogla je biti sprečena
U danima neposredno nakon prošlogodišnjeg fatalnog zemljotresa, jednog od pet najjačih koji su planetu pogodili od kada postoji sistematsko merenje i evidencija o potresima, seizmolozi i vlasti u Japanu bili su saglasni u tome da niko u državi nije očekivao da će se desiti tako snažan zemljotres i formirati tako veliki cunami.
Međutim, javnosti u toj zemlji nije promakla istorijska činjenica da je Tohoku iskusio sličan, katastrofalni cunami u prošlosti, koji je morao biti uzet u razmatranje tokom planiranja nuklearnih centrala u tom regionu.
Naime, na kopnu jedva osetan zemljotres čiji je epicentar bio ispod morskog dna u prostoru između severnoistočnog dela ostrva Honšu i ostrva Hokaido je 1896. godine prouzrokovao cunami maksimalne visine od čak 38 metara koji je odneo 22.000 života, uglavnom u priobalju prefektura Ivate i Mijagi, najugroženijem području prilikom prošlogodišnjeg cunamija.
To mračno iskustvo sa kraja 19. veka pokrenulo je moderne studije cunamija u Japanu i uvođenje zaštitnih mera u planiranju urbanih centara u obalnom području kakve su: podizanje zidova, postavljanje velikih kamenih blokova koji razbijaju talase i ublažavaju njihovu energiju, uspostavljanje sistema javljanja, te promene u planiranju položaju ulica u obalskim mestima.
U svetlu te činjenice teško je shvatljiv propust energetskih planera i vlasti, koji su projektovali čak tri nuklearne centrale sa 13 reaktora - u regionu koji je 1896. godine bio zahvaćen ogromnim cunamijem - i okružile ih niskim zidovima od svega nekoliko metara.
Taj podatak i činjenica da centrala "Fukušima 1" nije zatvorena početkom prošle decenije kada joj je istekao predviđeni rok eksploatacije od 30 godina, naveli su učesnike antinuklearnih demonstracija u Japanu da katastrofu u Fukušimi proglase ne prirodnom katastrofom, već nesrećom izazvanom ljudskim faktorom.
Smrtonosni talas cunami
Cunami je vrsta talasa koji nosi veću energiju nego običan talas i koji uglavnom nastaje usled seizmičke aktivnosti, zemljotresa i vulkanskih erupcija ispod morskog dna, a ponekad i usled ciklona, podvodnih odrona ili udara meteorita.
Sama reč "cunami" je japanskog porekla i znači "lučki talas".
Smatra se da taj naziv potiče od činjenice da ova vrsta talasa ima malu amplitudu i veliku talasnu dužinu, zbog čega ga je teško opaziti na otvorenom moru. To je razlog zbog kojeg se u prošlosti ribolovcima dešavalo da tokom plovidbe dalje od obale ne primete ništa neobično, da bi po povratku shvatili da su u međuvremenu njihova luka i rodno mesto razoreni talasima.
Najpogubniji cunami zabeležen u istoriji čovečanstva skorijeg je datuma. Decembra 2004. godine, cunami koji se formirao u Indijskom okeanu posle snažnog zemljotresa u blizini indonežanskog ostrva Sumatre odneo je oko 230.000 života u 14 zemalja na obodu tog okeana, pre svega u Indoneziji, Tajlandu, Šri Lanki i Indiji.
Pogledaj vesti o: Cunami
