Izvor: Politika, 09.Mar.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klovn koji plaši Evropu
Obećavao je da će izazvati „politički cunami” u italijanskom parlamentu, ali ogroman uspeh njegovog pokreta „Pet zvezdica” kao da je izazvao pravi zemljotres u političkim elitama širom Evrope, zastrašenim da bi „politički cunami” mogao da zapljusne i njihove parlamente. Zasad se nije prelio u druge delove Evrope, ali je zato neizvesnost posle italijanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izbora već podstakao međunarodnu rejting agenciju „Fič” da obori kreditni rejting Italije sa „A minus” na „BBB plus”.
Neizvesnost u Rimu dobrim delom je prouzrokovana uspehom pokreta „Pet zvezdica” komičara i blogera Bepe Grila, koji je osvojio 25 odsto glasova na izborima za poslanike donjeg doma parlamenta i time postao treća po snazi politička grupacija posle koalicije levog centra Pjera Luiđija Berzanija i koalicija desnog centra Silvija Berluskonija. Grilov pokret, osnovan pre tri i po godine, zapravo je postao pojedinačno najjača stranka u parlamentu a njihovo odbijanje da uđe u koaliciju sa Berzanijem samo podgreva strahove širom Evrope da će politički ćorsokak u Italiji uzdrmati celu EU.
Osim očigledne Grilove harizme i iskustva šoumena koji uspeva da nasmeje Italijane još od osamdesetih godina, ono što je privuklo birače je njegovo insisitiranje na borbi protiv italijanskih političara ogrezlih u nepotizmu i korupciji. Đuzepe Pjer Grilo, poznatiji kao Bepo, uspeo je da neprekidnom internet kampanjom, ali i izbornim mitinzima u 77 gradova zbog kojih je u običnom kamperskom kombiju prešao više od 10.000 kilometara, poprilično poremeti italijansku političku scenu i zabrine sve one u EU koji su planirali da jačom fiskalnom i ekonomskom integracijom Unije reše aktuelnu i preduprede buduće krize. Da je Grilov uspeh izazvao strahove i ljutnju mnogih evropskih političara, ekonomskih stručnjaka i analitičara, svedoči činjenica da su se na račun italijanskih birača mogle čuti brojne kritike a neretko i uvrede.
Ističući samo da je Grilo „običan klovn” i da su Italijani „neozbiljnošću” ugrozili celu EU, predstavnici evropske političke i ekonomske elite kao da ne shvataju svoju ulogu u svemu tome. Činjenica da centristička koalicija dosadašnjeg premijera Marija Montija osvojila tek nešto više od devet odsto glasova predstavlja evidentan dokaz da Italijani ne žele da se kriza rešava isključivo merama štednje, koje pogađaju skoro isključivo niži i srednji sloj društva. Štaviše, sve tri najjače grupacije – Berzanijeva, Berluskonijeva i Grilova – su manje ili više u toku kampanje bile protiv dosadašnjeg leka za izlazak iz krize. To predstavlja direktan udarac na mere štednje koju se sprovode, između ostalog, pod uticajem Angele Merkel, kancelarke Nemačke koja najviše daje posrnulim ekonomijama EU, ali i evropskih finansijskih vlasti oličenih u tehnokratama kao što je Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke.
Lekcija koju bi evropski političari trebalo da izvuku iz italijanskih izbora je to da fiskalna disciplina i mere štednje ne mogu da budu jedino rešenje za krizu. Ukoliko štednju ne prati solidarnost, ravnomerna raspodela tereta krize i politika koja će smanjiti jaz između bogatih i siromašnih, građani će kad-tad ustati protiv političkih elita pa makar se priklonili žestokim populistima. Upravo osećaj da političari, bankari i bogati investitori ne snose isti deo tereta rešavanja krize kao što to čine obični službenici ili inženjeri u fabrikama, učinio je da Grilov populizam dobije veliku podršku.
U situaciji u kojoj se povećavaju porezi i smanjuju plate dok pojedini italijanski poslanici mesečno zarađuju i do 18.000 evra, Grilo je bio osuđen na uspeh. To je ujedno i opomena etabliranim političarima širom Evrope da uoče sopstvene greške. Jer Grilo nije Hert Vilders, holandski ultradesničar koji je značajnu podršku birača ubira zahvaljujući iskorišćavanji krize i tvrdnje da su muslimanski imigranti razlog za lošiji život. Nije ni Aleksis Cipras, čija je neonacistička „Zlatna zora” na talasu krize u Grčkoj osvojila 420.000 glasova i 18 mesta u parlamentu.
Grilove ideje ne teže kršenju ljudskih prava već teže rušenju aktuelnog političkog modela. Zbog toga je tako glasna kritika na njegov račun, jer elite prosto ne mogu da podnesu ideju da je neko uspeo da ih istera iz njihovih fotelja, a upravo to se desilo. Italija će sada imati 108 poslanika donjeg doma i 53 senatora koji dosad nisu imali skoro nikakvu vezu sa politikom a, kako kažu, žele da se bore protiv korumpiranih političara. Upravo to insistiranje na „čistim rukama” uticalo je da svaki četvrti izašli glasač u Italiji glasa za komičara, koji je od 1986. do 1993. bio „skinut” sa TV ekrana zbog smelih šala u kojima je tadašnjeg premijera Betina Kraksija prozivao za korupciju. Po silasku sa vlasti premijer je zaista i bio optužen za korupciju, a Grilo je doživeo još veću popularnost, dok ga je 2005. magazin „Tajm” proglasio „Evropskim herojem” zbog toga što se „na humorističan način bavi ozbiljnim društvenim pitanjima na koje lideri ne žele da obraćaju pažnju”.
Kada su rezultati glasanja stigli pre desetak dana, Grilo je na svom Tviter nalogu, koji prati više od milion ljudi, napisao „Poštenje će biti ponovo u modi!”. Sasvim izvesno on nije klovn kojem se samo posrećilo da crvenim nosem privuče mnogo glasova. Italija je jednostavno glasala za demokratiju i pravičnost pa i po cenu anarhičnosti. Rezultat svega mogu biti novi izbori u čemu su bar Italijani veoma iskusni. Drugim evropskim narodima zasad preostaje da se pitaju da li i u njihovoj zemlji imaju nekog Bepa Grila.
Nenad Radičević
objavljeno: 10.03.2013
